Menjate radnike veštačkom inteligencijom? A što ne biste i direktora?

Ako već veštačka inteligencija može da zameni radnike, zašto bi direktori bili izuzetak?

Upravo tom logikom vodila se grupa softverskih inženjera koji tvrde da su ostali bez posla nakon što su njihove kompanije odlučile da ljudske radnike zamene veštačkom inteligencijom. Umesto da se dugo ljute na bivše poslodavce, odlučili su da im uzvrate na nešto kreativniji način.

Napravili su OpenExecutive, AI sistem koji je zamišljen da obavlja posao izvršnog direktora, a potencijalno i čitavog rukovodstva kompanije, piše TechRadar.

„Posao se odvija non-stop. Liderstvo ne može da prati taj tempo“, poručuje promotivni video projekta, dok u pozadini svira gotovo karikaturalno optimistična korporativna muzika.

Direktor kao svojevrsni AI CEO

Autori OpenExecutive opisuju kao „višeg savetnika sa znanjem na nivou Harvard MBA programa“. Koliko je to ozbiljna kvalifikacija, verovatno zavisi od toga koliko verujete Harvard MBA diplomi.

Sistem je napravljen korišćenjem nekoliko AI modela kompanije Anthropic. Podrazumevano koristi Claude Sonnet 4.6, dok je snažniji Claude Opus 4.7 rezervisan za zadatke koji zahtevaju „duboko rezonovanje“.

OpenExecutive zapravo okuplja osam AI agenata, od kojih je svaki zadužen za određenu rukovodeću funkciju, od direktora za strategiju i finansije do šefa ljudskih resursa. Zajedno funkcionišu kao jedna objedinjena „izvršna ličnost“, odnosno svojevrsni AI CEO.

Sistem može da uči iz internih dokumenata kompanije, kao i da pamti sopstvene preporuke i ranije odluke. Dakle, ima nešto što bi moglo da se nazove organizacionim pamćenjem, osobinom koju, uz malo zlobnosti, nije uvek lako pripisati ni ljudskim direktorima.

Pošto je OpenExecutive otvorenog koda, svako može da zaviri u njegov rad.

Može li AI zaista da zameni direktora?

Verovatno ne još.

Biti direktor kompanije podrazumeva mnogo više od donošenja odluka na osnovu podataka. Tu su odgovornost, procena ljudi, pregovori, političke igre, reputacioni rizik i, što je najvažnije, odgovornost za posledice sopstvenih odluka.

Dobro, ovaj poslednji deo možda nije najbolji argument u korist ljudskih direktora.

Ali upravo tu nastaje zanimljiv paradoks.

Kada kompanije radnicima objašnjavaju da je AI efikasniji, brži i jeftiniji, isti argument može se primeniti i na rukovodstvo. Ako postoji sistem koji može da analizira podatke, donosi odluke i vodi različite sektore kompanije bez plate, godišnjeg odmora, štrajka ili zahteva za povišicu, zašto bi direktor bio izuzetak?

Naravno, realnost je komplikovanija. Ali ako je logika „AI može da radi posao bolje od čoveka“ dovoljno dobra za zaposlene, teško je objasniti zašto prestaje da važi na spratu iznad njih.

Direktori već prave svoje AI naslednike

Ipak, ideja da veštačka inteligencija može da pomogne direktorima nije toliko radikalna koliko zvuči.

Direktor Mete Mark Zakerberg, na primer, navodno razvija AI agenta koji bi mu pomagao u obavljanju direktorskih zadataka. Istovremeno, kompanija radi i na fotorealističnom AI klonu samog Zakerberga, koji bi mogao da bude virtuelno prisutan širom kompanije.

To bi mogla da bude samo priča o tome kako AI pomaže ljudima da postanu efikasniji.

A mogla bi da bude i početna scena mnogo zanimljivijeg scenarija. Direktori prvo naprave AI koji im pomaže u poslu, zatim AI počne da radi njihov posao, a onda jednog dana ljudi shvate da je kompanija odlučila da više nema potrebe za direktorom.

Uostalom, upravo tako je počela priča koju danas pričamo o mnogim drugim zaposlenima.

Samo što se ovog puta pitanje ne postavlja radniku za tastaturom, već čoveku u fotelji na vrhu kompanije.