Jevanđelja tehnoloških direktora: Koju nam budućnost prodaju?

Tehnološki direktori poslednjih godina imaju jednu neobičnu naviku. Kada žele da objasne budućnost, ne napišu tekst. Napišu manifest.

Nekada je za predstavljanje nove poslovne ideje bio dovoljan PowerPoint od 20 slajdova. Danas, ako ste milijarder iz Silicijumske doline, očekuje se da napišete nekoliko hiljada reči o tome kako će veštačka inteligencija promeniti čovečanstvo, tržište rada i, po mogućnosti, samu civilizaciju.

Investitori će pažljivo pročitati. Mediji će preneti najzvučnije delove. A građani će se pitati zašto ih čovek koji gradi data centre u njihovom kraju upravo obaveštava da će AI promeniti svet.

Ovih dana jedna od glavnih vesti u ovom svetu je manifest napisan od strane jednog od najvećih u tom tehnološkom krugu Marka Zakerberga. Njegovo viđenje sveta u doba AI možete da pročitate ovde, ali to nije tema ovog teksta.

Tema je, zašto i kome oni pišu te manifeste i zašto moraju da budu kao ekspozei vlade.

Zakerbergov manifest ima 6.500 reči, a viđali smo i „jače“ i „duže“.

Za internu i eksternu upotrebu

Tako je, na primer, Bil Gejts 1995. godine napisao interni „manifest“  „The Internet Tidal Wave“ za zaposlene u Microsoft-u. Rekao im je da internet više nije nešto što možemo da posmatramo sa strane i pokušao da ubedi ogromnu tehnološku kompaniju da se prilagodi novoj platformi pre nego što bude kasno. Tekst je imao 40 paragrafa i bio je dug 5.600 reči.

Rekorder je Dario Amodei iz Anthropica, koji je u „samo“ 13.000 reči 2024. godine opisao budući svet veštačke inteligencije.

Iste godine, gorepomenuti Sem Altman, generalni direktor OpenAI, izbacio je 2.000 reči dug „The Intelligence Age“ sa tezom da će sistemi koji postanu dovoljno sposobni za širok spektar kognitivnih zadataka radikalno ubrzati naučni i ekonomski napredak.

Još jedan koji se može staviti u ovu grupu je i prvi čovek Nvidije Jensen Huang. Ovaj vizionar tehnologije nema specifičan manifest, ali puno govori i piše na različite teme uticaja modernih tehnologija na budućnost.

Jevanđelja tehnoloških direktora

Komunikacijski stručnjak Patrik Rikards ovu potrebu današnjih futurista da pišu ovakve stvari i to nazivaju manifestima, vrlo jednostavno.

„Direktori kompanija, posebno tehnološki direktori, veruju da su njihove reči jevanđelje. Ovi eseji predstavljaju svojevrsno zabijanje zastavice u zemlju. U suštini imate pet ili šest tehnoloških direktora koji pokušavaju da pokažu čiji je… hajde da kažemo esej duži,“ rekao je on za Fortune.

Problem sa ovim manifestima nije samo njihova dužina. Problem je što njihovi autori više ne predstavljaju samo proizvod ili poslovnu strategiju. Oni pokušavaju da objasne kakav svet treba da nastane zahvaljujući njihovim proizvodima.

Zakerberg ne piše samo o Meti. Amodei ne piše samo o Anthropicu. Altman ne piše samo o OpenAI-ju. Oni pišu o radu, nauci, ekonomiji, bogatstvu, društvu i budućnosti čoveka.

Drugim rečima, dobili smo novu vrstu korporativnog dokumenta. Manifest direktora koji istovremeno želi da bude poslovni plan, filozofski traktat i saopštenje za javnost.

I vraćamo se na pitanje ko čita ove tekstove i šta je namera?

Šta nam prodaje industrija?

Tehnološki direktori znaju da će njihov manifest pročitati Wall Street, ali znaju i da će ga preneti mediji, komentarisati analitičari, čitati regulatori i, na kraju, obični ljudi čiji će životi biti promenjeni tehnologijom o kojoj pišu.

Tehnološki direktori kao moderni proroci, ili kako ih zovu – vizionari, izazivaju veliku pažnju šire javnosti. Ali ne iz razloga zbog kojih njihovi PR timovi ili oni sami misle da izazivaju.

Industrija istovremeno prodaje dve naizgled suprotne priče. Prva glasi: AI će promeniti tržište rada, automatizovati poslove i naterati milione ljudi da preispitaju svoju ekonomsku vrednost. Druga glasi: ne brinite, ta ista tehnologija vodi nas u svet obilja u kojem ćemo raditi manje, živeti bolje i imati više slobodnog vremena.

Apokalipsa za tržište rada, raj za čoveka. Sve u istom PowerPointu.

Jahači tehnološke Apokalipse

Zato i Zakerberg, kao i ostali „jahači tehnološke Apokalipse“, misle da ovim pismima javnosti ustvari smanjuju štetu sve većeg nezadovoljstva ljudi posledicama koje već postaju vidljive a koje donosi nova tehnologija.

Možda je, međutim, problem u tome što ljudi nemaju problem sa samom tehnologijom. Većina će vrlo rado koristiti AI ako im štedi vreme, novac ili živce.

Problem nastaje kada im ljudi koji tu tehnologiju grade počnu objašnjavati kakav bi njihov život zbog nje trebalo da bude.

I tu nijedan manifest neće biti dovoljno dug da reši problem poverenja.

Može ih biti 6.500 reči. Može ih biti 13.000. Može ih biti i 20.000.

Ako ljudi ne veruju budućnosti koju im prodajete, još jedan manifest neće ih ubediti. Samo će im dati još više teksta da ga ne pročitaju.