Dok jedni u veštačkoj inteligenciji vide novu industrijsku revoluciju, drugi upozoravaju da bi mogla da potpuno promeni odnos između kapitala i rada. Među njima je i istoričar ekonomije sa Univerziteta Kolumbija Adam Tuz, koji smatra da je ogromno bogaćenje Ilona Maska tek prvi simptom mnogo dublje promene.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorGostujući u podkastu Ones and Tooze, Tuz je ocenio da trka u razvoju veštačke inteligencije ne menja samo tehnologiju, već i temelje kapitalističkog društvenog ugovora.
Na pitanje voditelja Kamerona Abadija kako izgleda najbolji mogući scenario razvoja AI-ja, u kojem bi nastala superinteligencija sposobna da automatizuje većinu poslova, Tuz se pozvao na analizu Banke za međunarodna poravnanja (BIS).
Prema tom scenariju, udeo zarada zaposlenih u ukupnom ekonomskom kolaču mogao bi da padne sa sadašnjih oko 54 odsto na svega 20 odsto.
To bi, smatra Tuz, predstavljalo dramatičnu preraspodelu političke i ekonomske moći.
„Udeo radnika u ukupnom kolaču drastično se smanjuje, a to automatski znači i ogromnu promenu političke moći“, rekao je on.
„Zašto Maskovo bogaćenje nije veći skandal?“
Iako se ovakav scenario odnosi na budućnost, Tuz tvrdi da njegove prve posledice već vidimo danas, pre svega kroz ogromnu koncentraciju bogatstva u rukama nekolicine tehnoloških milijardera.
Kao primer navodi Ilona Maska.
„Iskreno, ne razumem zašto Maskovo bogaćenje nije mnogo veći skandal i istorijski trenutak“, rekao je Tuz.
Prema njegovim rečima, sama mogućnost da svet dobije prvog bilionera predstavlja pucanje društvenog ugovora koji je decenijama oblikovao moderne ekonomije.
„Imati bilionera među nama tako dramatično narušava društveni ugovor da se postavlja pitanje da li uopšte još živimo u istom društvu kao ljudi koji su svetu nametnuli ovu tehnologiju.“
Tuz pritom naglašava da njegova kritika nije usmerena protiv same tehnologije.
„Ovo prevazilazi ludizam“, rekao je, aludirajući na radnički pokret iz 19. veka koji je uništavao tekstilne mašine u znak protesta protiv industrijalizacije.
„Ne radi se o tome da treba pružati otpor tehnologiji, već da se zapitamo kakvom društvenom ugovoru ona pripada.“
AI kao „neutronska bomba za tržište rada“
Iako niko ne može sa sigurnošću da predvidi kakav će dugoročni uticaj AI imati na zapošljavanje, Tuz upozorava da se jedan scenario stalno ponavlja, a to je rast produktivnosti praćen eksplozijom ekonomske nejednakosti.
Na jednom kraju bili bi tehnološki milijarderi, a na drugom radnici čiji bi poslovi postali suvišni.
Tu aktuelnu trku u razvoju AI-ja poredi sa nuklearnom trkom iz vremena Hladnog rata, ali uz jednu ključnu razliku.
„Zamislite privatni ’Menhetn projekat’ koji razvija termonuklearno oružje“, rekao je Tuz, dodajući da bi superinteligentna veštačka inteligencija mogla da bude svojevrsna „neutronska bomba za tržište rada“.
Za razliku od Menhetn projekta, koji je finansirala i vodila američka država, razvoj najnaprednijih AI sistema danas predvode privatne kompanije i tehnološki milijarderi.
Tuz priznaje da je i američka vlada godinama finansirala razvoj Silicijumske doline, ali smatra da je današnji model bitno drugačiji.
„Današnja trka više podseća na eru privatnih trgovaca oružjem nego na državni projekat kakav je bio Menhetn projekat“, ocenio je.
Po njegovom mišljenju, upravo su razlike između nuklearne i AI trke ono što bi danas trebalo da izazove najveću zabrinutost.
„Ponovo smo u svetu privatne, gotovo neograničene, oligarhijske i pritom globalne trke u naoružanju. Upravo te razlike čine analogiju sa nuklearnom trkom toliko zanimljivom“, zaključio je Tuz.
