Kako klimatske promene postaju sve ozbiljnije, raste i broj naučnika koji smatraju da čovečanstvo više ne može da se osloni samo na smanjenje emisija štetnih gasova. Sve češće se govori o geoinženjeringu. To su tehnološke intervencije koje bi mogle da utiču na klimu, poput posvetljavanja oblaka, ubrizgavanja sumpora u atmosferu ili postavljanja ogledala u svemiru kako bi se smanjila količina Sunčeve svetlosti koja dopire do Zemlje.
Zapratite nas na Google-u za više vesti kao što je ova
Zapratite nasMeđutim, ideja da ljudi mogu da „poprave“ planetu nije nova. Tokom istorije predlagani su brojni gigantski projekti koji su danas gotovo nezamislivi. Pet najznačajnijih prikazao je britanski Guardian.
1. Isušivanje Mediterana
Tridesetih godina prošlog veka nemački inženjer Herman Zergel predložio je projekat Atlantropa, kojim bi ogromna brana preko Gibraltarskog moreuza spustila nivo Sredozemnog mora za čak 200 metara.
Plan je predviđao stvaranje ogromnih površina novog plodnog zemljišta, proizvodnju praktično neograničene hidroenergije i povezivanje Evrope i Afrike. Kritičari su upozoravali da bi gradovi poput Venecije ostali bez mora, ali je Zergel tvrdio da postoje „posebna rešenja“ za takve probleme.
Neverovatno, ovaj projekat je opstao i posle Drugog svetskog rata, a ozbiljno se razmatrao sve do šezdesetih godina.
2. Sovjetski plan za zagrevanje planete
Sovjetski Savez je decenijama smatrao da mu nedostaje toplija klima. Posle Staljinovog plana za „preobražaj prirode“ iz 1948. godine, naučnici su predlagali ogromne infrastrukturne projekte kako bi promenili vremenske prilike.
Jedna od ideja bila je izgradnja brane preko Beringovog moreuza, koja bi promenila okeanske struje i otopila arktički led, podižući globalnu temperaturu za nekoliko stepeni.
Drugi istraživači smatrali su da bi bilo dovoljno iskopati oko 3.000 kvadratnih kilometara morskog dna kako bi se postigao isti efekat. Iako su ekonomisti upozoravali na ogromne troškove, ovakvi projekti ozbiljno su razmatrani još dugo nakon Staljinove smrti.
3. Atomske bombe protiv leda
Posle razvoja nuklearnog oružja pedesetih godina prošlog veka zavladao je tehnološki optimizam.
Američki meteorolog Hari Veksler smatrao je da bi deset pažljivo raspoređenih hidrogenskih bombi moglo da otopi arktički ledeni pokrivač i zagreje planetu.
Sovjetski Savez otišao je i korak dalje. Naučnici su verovali da bi nuklearne eksplozije mogle da preusmere tokove velikih reka. Detonirane su tri atomske bombe, ali je rezultat bio razočaravajući – nastao je kanal dug svega oko 700 metara, uz ozbiljno radioaktivno zagađenje. Projekat je ubrzo napušten.
4. Drugi Mesec iznad Zemlje
Za razliku od mnogih drugih projekata, ruski Projekat Znamja (Znamya) zaista je realizovan.
Devedesetih godina lansirani su reflektujući sateliti sa ciljem da odbijaju Sunčevu svetlost prema severnim delovima Rusije, stvarajući svojevrsni „drugi Mesec“ koji bi produžio dnevno svetlo i smanjio potrošnju energije.
Prvi eksperiment osvetlio je područje prečnika oko pet kilometara. Međutim, naredni sateliti zaglavili su se na svemirskoj stanici Mir, dok je ekonomska kriza u Rusiji ugasila čitav projekat.
5. Planina usred Australije
Australijanac Lori Hogan smatrao je da njegova zemlja ima premalo planina.
U knjizi Man Made Mountain, objavljenoj 1979. godine, predložio je izgradnju potpuno novog planinskog lanca duž zapadne Australije. Planina bi bila duga 2.000 kilometara, široka 10 kilometara i visoka četiri kilometra.
Na njenim padinama trebalo je da nikne 49 novih gradova i čak 180.000 ribnjaka.
Pošto knjiga nije izazvala očekivano interesovanje, Hogan je osnovao političku stranku kako bi promovisao projekat na izborima 1983. godine. Analize su pokazale da bi izgradnja zahtevala pomeranje više stena nego što je čovečanstvo pomerilo tokom cele svoje istorije, pa je ideja brzo pala u zaborav.
Da li će geoinženjering ipak postati stvarnost?
Ovih pet primera predstavljaju samo mali deo istorije geoinženjerskih projekata. Tokom decenija naučnici su predlagali veštačko izazivanje kiše, preusmeravanje uragana, pa čak i korišćenje vremenskih prilika kao oružja u ratovima.
Danas, kada klimatske promene postaju sve ozbiljnije, geoinženjering se ponovo vraća u fokus. Zagovornici tvrde da bi mogao da bude poslednja linija odbrane od globalnog zagrevanja, dok kritičari upozoravaju da bi intervencije u klimatskom sistemu mogle da izazovu nepredvidive posledice.
Rasprava zato više nije da li je moguće menjati planetu, već da li čovečanstvo sme da preuzme toliku odgovornost, ocenjuje Guardian.
