Da li znate šta je VHS (Video Home System)? Format koji je danas poznat samo rođenima pre 2000. godine bio je sinonim za snimanje i reprodukciju video sadržaja na magnetnim kasetama. Dominirao je „kućnim bioskopima“ od kasnih 1970-ih do početka 2000-ih godina.
Danas VHS više praktično ne postoji. Kasete su prvo zamenili DVD-jevi, potom striming servisi. Poslednji videorekorder proizveden je još 2016. godine, a većina uređaja danas skuplja prašinu po tavanima ili je završila na otpadu.
U ta „davna vremena“ postojao je koncept ’direktno na VHS’ i uglavnom se vezivao za filmove koji nisu dovoljno kvalitetni za bioskope. Taj koncept južnoafrički reditelj Robert dos Santos želi da oživi.
Njegov film This Is How the World Ends je niskobudžetna naučnofantastična avantura o mladiću koji kreće u potragu za sestrom na hedonističkoj zabavi usred pustinje poznatoj kao „poslednja žurka na Zemlji“. Film će, prema njegovim rečima, predstavljati prvo ’direktno na VHS’ izdanje nekog novog filma posle dve decenije.
„Pitali smo se kako VHS izgleda 2026. godine i kako možemo da redefinišemo značenje izraza ‘direktno na VHS’“, rekao je Dos Santos za Variety. „Nekada je to bila uvreda. Ako bi neko rekao da je film izašao direktno na VHS, značilo je da je loš. Mi želimo da vratimo dostojanstvo toj oznaci i pokažemo da može da znači pažljivo napravljen film namenjen konkretnoj publici.“
Prvo VHS, pa tek onda bioskopi
Film je zvanično lansiran povodom Nacionalnog dana videorekordera, 7. juna, a fizička VHS izdanja uskoro kreću ka kupcima širom sveta. Već sada je zabeleženo više od 1.000 pretporudžbina.
„To je mnogo više nego što smo očekivali“, kaže reditelj, naglašavajući da projekat nikada nije bio zamišljen kao način za veliku zaradu.
Američka kompanija VHS Haven već je preuzela distribuciju u SAD, dok se nakon sastanaka u Kanu razgovara i o mogućoj bioskopskoj distribuciji.
To bi značilo potpuno obrnut redosled od uobičajenog: prvo VHS, pa tek onda bioskopi.
Dos Santos tvrdi da mnogi filmski profesionalci zapravo pozitivno reaguju na taj pristup.
„Gradimo publiku koja ne voli samo gotov proizvod već i sam proces nastanka filma.“
Protest protiv sve većeg prodora AI u kreativne industrije
Posebnu pažnju filmu svakako donosi činjenica da se predstavlja kao „prvi VHS film u 20 godina“. Međutim, reditelj tvrdi da je motivacija za takav potez mnogo dublja.
Za njega je VHS izdanje svojevrsni protest protiv sve većeg prodora veštačke inteligencije u kreativne industrije.
„Ovo je film koji su napravili ljudi za ljude. Ovo je bioskop koji možete da držite u rukama, dodirnete i posedujete“, kaže on.
Dos Santos ističe da je bio umoran od naslova koji proglašavaju kraj Holivuda, kraj filma i kraj kreativnosti.
„Želeo sam da pokažem da to nije tačno. Postoje ljudi kojima je zaista stalo do filma i umetnosti.“
Nije slučajno što je upravo AI centralna tema njegovog filma. Radnja je smeštena pred kraj rata između ljudi i takozvanih AI Mašinskih Država, u kojem čovečanstvo polako gubi.
Iskustvo koje ne možete da imate sa pretplatom na Netflix
„Dok sam radio na filmu, shvatio sam da postoji nešto duboko ljudsko i organsko u procesu stvaranja priča. AI oduzima taj organski proces. U filmu veštačka inteligencija polako preuzima svet u pozadini. Kao autor, upravo tako se i osećam.“
Posebno ga frustrira ideja da bi kreativni rad mogao da se svede na nekoliko komandi unetih u računar.
„Danas vam govore da samo pritisnete dugme i sve će biti gotovo. Hteo sam da pošaljem poruku da je ovo stvarno, opipljivo i ljudsko.“
Za njega je važna i sama fizička priroda VHS kasete.
„Želim da ljudi mogu da kažu: ‘Ovaj film posedujem.’ Da neko dođe u njihovu kuću, vidi kasetu i pita: ‘Šta je to?’ Takvo iskustvo ne možete da imate sa pretplatom na Netflix.“
