Neurološkinja Hana Kritčlou u svojoj novoj knjizi The 21st Century Brain tvrdi da uspeh u eri veštačke inteligencije neće zavisiti prvenstveno od tehničkog znanja, već od ljudskih sposobnosti koje mašine teško mogu da reprodukuju. To su empatija, kreativnost, prilagodljivost i dugoročno razmišljanje.
Iako se svet menja brže nego ikada, a AI ulazi u gotovo svaki aspekt života, Kritčlou smatra da ljudski mozak i dalje poseduje ogroman potencijal za razvoj. Ključ nije u tome da se takmičimo sa mašinama, već da negujemo osobine koje nas čine ljudima, piše BBC.
Sposobnost snalaženja u neizvesnosti
Prema njenim rečima, jedna od najvažnijih veština 21. veka biće sposobnost snalaženja u neizvesnosti. Društvene i tehnološke promene postaju sve intenzivnije, pa će ljudi morati da nauče da prihvate dvosmislenost, promene i nepredvidive okolnosti umesto da ih doživljavaju kao pretnju.
Posebno ističe značaj emocionalne inteligencije i empatije, koje se često nazivaju „mekim veštinama“, iako istraživanja pokazuju da upravo one snažno utiču na kvalitet života, uspeh u obrazovanju i međuljudske odnose. Dobra vest je da se ove sposobnosti mogu razvijati kroz vežbanje samosvesti i saosećanja prema sebi i drugima.
Kreativnost će postati još vrednija u dobu AI-ja
Kritčlou smatra da će kreativnost postati još vrednija u dobu AI-ja. Nove ideje često nastaju tokom spontanog lutanja misli, šetnje u prirodi ili trenutaka odmora, kada mozak nije fokusiran na konkretan zadatak. Upravo zato preporučuje više vremena provedenog bez ekrana i više prostora za maštanje, jer su to trenuci u kojima nastaju inovacije.
Jednako važna biće i sposobnost stalnog učenja. Fizička aktivnost, pokazuje neurologija, podstiče stvaranje novih neuronskih veza i održava mentalnu fleksibilnost, što ljudima omogućava da lakše usvajaju nova znanja i prilagođavaju se promenama.
Autorka naglašava i važnost takozvane „bioenergetike“ – načina na koji mozak proizvodi energiju. Redovno vežbanje, kvalitetan san i zdrava ishrana ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na sposobnost donošenja odluka, kreativnost i mentalnu otpornost. Drugim rečima, briga o telu postaje preduslov za uspešno funkcionisanje mozga.
Budućnost onima koje tehnologija ne može lako da zameni
Njena glavna poruka je da budućnost neće pripasti ljudima koji najbolje koriste tehnologiju, već onima koji uspeju da razviju osobine koje tehnologija ne može lako da zameni. U svetu prepunom algoritama, najveća prednost postaće upravo ono što nas razlikuje od njih: empatija, kreativnost, radoznalost, sposobnost saradnje i spremnost da se nosimo sa neizvesnošću.
Kako zaključuje Kritčlou, ljudska vrsta oduvek je živela u paradoksu, istovremeno stvarajući promene i plašeći ih se. U 21. veku uspešni će biti oni koji nauče da tu napetost prihvate kao prirodan deo ljudskog iskustva i da je pretvore u pokretač razvoja, a ne izvor straha.
