Kompanije danas guraju zaposlene da koriste što više veštačke inteligencije kako bi izvukle maksimum iz obećane produktivnosti. Ali upravo taj pritisak počinje da pravi pukotine i moguće je da neke od njih neće moći lako da se zakrpe.
Prema pisanju portala The Verge, Microsoft je počeo da ukida većinu direktnih licenci za alat Claude Code i da zaposlene preusmerava na korišćenje GitHub Copilot CLI-ja. Odluka dolazi svega šest meseci nakon što je kompanija otvorila pristup Claude Code-u hiljadama svojih programera, dizajnera i menadžera, podstičući ih da eksperimentišu sa AI alatima za kodiranje.
Tehnologija je brzo postala, možda i previše, popularna. Obim korišćenja sada je, izgleda, naterao kompaniju da povuče ručnu kočnicu i ograniči alat na koji su se njeni zaposleni već navikli. Ukidanje licenci, međutim, ne utiče na Microsoftov Foundry sporazum sa kompanijom Anthropic, koji uključuje ulaganje do pet milijardi dolara i pristup Claude modelima za korisnike Azure platforme.
Ništa od AI renesanse?
Microsoft nije jedini koji smanjuje internu upotrebu AI alata. Tehnološki direktor Uber-a, Pravin Nepali Naga, izjavio je još u aprilu za The Information da je kompanija za samo četiri meseca potrošila ceo budžet za AI alate za programiranje za 2026. godinu. Ironično, Uber je prethodno aktivno podsticao zaposlene da koriste AI, čak uvodeći interne rang-liste timova prema količini korišćenja alata.
Ovakvi potezi mogli bi da rashlade velika očekivanja tehnološke industrije. Dok mnogi direktori i dalje govore o AI „renesansi“ i „revoluciji“, troškovi masovne primene postaju ozbiljan problem. To sugeriše da ekonomija zamene ili dopune ljudskog rada veštačkom inteligencijom možda ipak nije toliko jednostavna kao što se ranije mislilo, piše Fortune.
Na sličan problem nedavno je ukazao i Brajan Katanzaro, potpredsednik za primenjeno duboko učenje u kompaniji Nvidia.
„Za moj tim, troškovi računarske infrastrukture daleko su veći od troškova zaposlenih“, rekao je on u intervjuu za Axios.
Paradoks AI industrije
Paradoks AI industrije postaje sve očigledniji: što se alati više koriste, računi postaju sve veći. U kompaniji Meta zaposleni su čak napravili internu rang-listu pod nazivom „Claudeonomics“, koja prati ko koristi najviše AI alata. U Amazon, zaposleni se podstiču da „toxenmaxx-uju“, odnosno da koriste što više AI tokena, osnovnih jedinica računarske obrade.
Problem je u tome što sistem naplate funkcioniše upravo po broju tih tokena. Što je korišćenje veće i efikasnije, troškovi rastu. Investiciona banka Goldman Sachs procenjuje da bi upotreba AI agenata mogla da poveća potrošnju tokena čak 24 puta do 2030. godine, na neverovatnih 120 kvadriliona tokena mesečno.
Komplikovanje vizije tehnoloških lidera
Istovremeno, pojedinačni tokeni postaju jeftiniji. Istraživanje kompanije Gartner predviđa da će do 2030. trošak rada velikih jezičkih modela pasti za gotovo 90 odsto u odnosu na 2025. godinu. Ali to ne znači i jeftiniji AI za firme, jer napredni AI agenti troše mnogo više tokena po zadatku nego standardni modeli.
„Direktori proizvoda ne bi smeli da mešaju pojeftinjenje tokena sa demokratizacijom naprednog rezonovanja“, upozorio je analitičar Gartnera Vil Somer.
To bi moglo da zakomplikuje vizije tehnoloških lidera o budućnosti u kojoj AI agenti rade rame uz rame sa ljudima. Direktor Nvidije Jensen Huang nedavno je izjavio da veruje da će jednog dana svaki zaposleni u njegovoj kompaniji imati čak sto AI agenata kao pomoćnike.
Ali ako troškovi korišćenja rastu brže nego što cene padaju, budućnost digitalnih radnika mogla bi da bude mnogo skuplja nego što danas deluje.
