Još 2003. godine, dok je radio na Oksfordu, Nik Bostrom je objavio uticajan filozofski rad pod naslovom „Da li živite u kompjuterskoj simulaciji?“
Simulacije u kojima živimo
Njegova teorija, pojednostavljeno rečeno, tvrdi da će dovoljno napredne civilizacije jednog dana stvoriti veoma sofisticirane simulacije svojih predaka. A onda će bića unutar tih simulacija razviti sopstvene simulacije, unutar simulacije, u beskonačnom lancu novih virtuelnih svetova.
Zaključak do kog Bostrom dolazi prilično je vrtoglav. Uz toliko slojeva simulirane stvarnosti, veoma je mala verovatnoća da mi zapravo živimo u „osnovnoj“ realnosti. Statistički gledano, smatra on, mnogo je verovatnije da se nalazimo u nekoj verziji kosmičke video-igre.
Ova teorija godinama izaziva žestoke rasprave. Među njenim pristalicama našao se i Ilon Mask, dok brojni naučnici i filozofi smatraju da je reč o spekulaciji bez ozbiljnih dokaza.
Napredna AI dovodi do nestanka čovečanstva, ali…
Poslednjih godina Bostrom je fokus prebacio na novu veliku temu – veštačku inteligenciju (AI). Jedno vreme delovao je kao deo „AI doomer“ tabora, upozoravajući 2019. da bi AI mogao predstavljati veću opasnost za čovečanstvo od klimatskih promena.
Međutim, sada menja ton, i to na način koji je podjednako fascinantan i kontroverzan. U novom naučnom radu tvrdi da razvoj napredne veštačke inteligencije možda zaista može dovesti do nestanka čovečanstva. Međutim, kaže da je taj rizik ipak vredan prihvatanja zbog ogromnih potencijalnih koristi koje bi superinteligencija mogla doneti.
„Sebe nazivam zabrinutim optimistom“, rekao je Bostrom u intervjuu za Wired. „Veoma sam uzbuđen zbog mogućnosti da radikalno unapredimo ljudski život i otvorimo nove mogućnosti za civilizaciju. To ne znači da ne postoji realna opasnost da stvari krenu po zlu.“
„Nerviraju me argumenti ljudi koji govore: ‘Ako razvijete AI, ubićete mene i moju decu.’ Jednako je moguće i da ćemo svi umreti ako AI nikada ne razvijemo. To je iskustvo čovečanstva poslednjih nekoliko stotina hiljada godina“, rekao je Bostrom.
Da li smo i mi sami deo AI?
Novinar Wired-a Stiven Levi uzvratio je da ipak postoji velika razlika između prirodne smrtnosti i scenarija u kojem AI uništi čovečanstvo, jer tada više niko ne bi ni mogao da se rodi.
„Naravno da sam zabrinut zbog toga“, odgovorio je Bostrom. „Ali u ovom radu postavljam drugo pitanje: šta je najbolje za ljude koji danas postoje – za mene, vas, naše porodice, ljude u Bangladešu? Čini se da bi nam životni vek bio duži ako razvijemo AI, čak i ako je to veoma rizično.“
Cela priča postaje još neobičnija kada se uzme u obzir da Bostrom i dalje smatra da možda već živimo unutar kompjuterske simulacije, piše Futurism. Ako je tako, postavlja se pitanje: da li i simulirani ljudi razvijaju sopstvenu superinteligenciju? Da li AI zatim pravi nove simulacije? I ako je ceo naš svet simuliran, da li smo onda i sami neka vrsta veštačke inteligencije?
Autor intervjua na kraju je možda najbolje sumirao celu situaciju kratkom napomenom da je razgovor „skraćen i uređen radi jasnoće i smislenosti“.
