Nekada je nepristojno bilo pričati sam sa sobom na ulici. Danas je nepristojno ako to ne radiš dovoljno glasno da i tvoj AI asistent može da te čuje. Dok su biblioteke decenijama vodile tihu borbu protiv zvonjave telefona i glasnih razgovora, izgleda da stiže nova pošast modernog doba: ljudi koji šapuću laptopovima, diktiraju telefonima i vode ozbiljne poslovne sastanke sa veštačkom inteligencijom usred kafića ili voza.
Alati za diktiranje nesumnjivo su praktični i važni za osobe kojima olakšavaju pristup tehnologiji, ali istovremeno postaju još jedan primer kako moderna tehnologija polako briše osnovna pravila društvenog ponašanja. Kao što danas mnogi bez problema puštaju TikTok videe na zvučnicima telefona u gradskom prevozu ili snimaju nepoznate ljude za društvene mreže, sada sve više ljudi glasno razgovara sa svojim računarima — i to zahvaljujući AI alatima.
„Zašto šapućeš, draga“
Među njima je i Moli Amkraut Miler, osnivačica AI startapa, čiji je muž počeo da se zabrinjava zbog njenog neprestanog šaputanja noću. Umesto tišine nakon uspavljivanja deteta, ona je sve češće pričala svom laptopu koristeći AI aplikaciju za diktiranje Wispr Flow, povezanu sa alatima poput Claude Code, piše Wall Street Journal.
Kada ju je suprug konačno suočio sa problemom, kompromis nije bio povratak tastaturi. Dogovorili su se da ubuduće rade u odvojenim prostorijama. „Ako neko mora nešto da završi noću, jedno od nas ostaje u kancelariji“, rekla je ona za WSJ.
Ovakva praksa posebno se brzo širi među tehnološkim radnicima opsednutim AI revolucijom. U mnogim tehnološkim kompanijama razgovor sa računarom više nije neobičan prizor, već deo nove kancelarijske kulture.
„Pošast modernog doba: Diskretno diktiranje“
Prema pisanju WSJ-a, zaposleni u fintech startapu Ramp nose gejmerske slušalice za stolovima kako bi neprekidno komunicirali sa AI asistentima. Edvard Kim, suosnivač kompanije Gusto, čak podstiče zaposlene da koriste alate za diktiranje, tvrdeći da će kancelarija budućnosti zvučati „više kao prodajni centar“.
„Sada stalno pričam sa svojim računarom“, rekao je Kim.
Ipak, postoji i druga strana medalje. Dok kod kuće, kako kaže, čovek može da se oseća kao Toni Stark koji razgovara sa Džarvisom, u kancelariji ili javnosti cela stvar često deluje pomalo neprijatno ili čudno.
Kompanija Wispr, koja razvija aplikaciju za diktiranje, danas vredi oko 700 miliona dolara. Na svom sajtu čak nude savete za „diskretno diktiranje“ u otvorenim kancelarijama, kafićima i prepunim vozovima.
„Ljudi samo hodaju po kancelariji i pričaju sa računarima“, rekao je osnivač kompanije Tanaj Kotari za WSJ. „Više ne moraju da sede za stolom da bi razmišljali.“
