Još od sredine devedesetih godina, naučnici su opsednuti kloniranjem životinja. Ovca Doli postala je 1996. prvi sisar kloniran iz ćelije uzete iz mlečne žlezde odrasle jedinke.
Prelazak sa kloniranja životinjskih na ljudske embrione pokazao se znatno kontroverznijim, ne samo zbog brojnih rizika. Do sada su naučnici uspeli da naprave modele ljudskih embriona iz matičnih ćelija i da kloniraju primate iz fetalnih ćelija, ali ne i iz ćelija odraslih jedinki, kao u slučaju Doli.
Ambiciozan cilj
Ipak, to nije zaustavilo pojedine istraživače da istražuju ovu oblast kroz tajne projekte koji podsećaju na distopijsku naučnu fantastiku. Startap R3 Bio, koji podržavaju milijarderi, nedavno je pokušao da prikupi sredstva za razvoj takozvanih „organskih vreća“ kod majmuna. Oni predstavljaju tela bez svesti, koja bi sadržala sve organe osim mozga i služila kao izvor za transplantaciju.
Međutim, prema opsežnoj istrazi magazina MIT Technology Review, osnivači kompanije navodno imaju još ambiciozniji cilj – stvaranje kompletnih ljudskih tela ali „bez mozga“, u koje bi jednog dana bilo moguće presaditi mozak starijih ili teško obolelih osoba. Ideja „klonovi bez mozga“ znači da bi izostanak mozga u takvim telima mogao da zaobiđe određene etičke dileme.
Klonovi bez mozga: Moralne i naučne dileme
Ipak, čak i u toj formi, koncept izaziva ozbiljne moralne i naučne kontroverze. Jedan izvor opisao je prezentaciju osnivača Džona Šloendorna kao susret „Bliskih susreta treće vrste“ i filma „Doktor Strejndžlav“. Kompanija je u međuvremenu demantovala tvrdnje da planira stvaranje ljudskih klonova bez mozga, naglašavajući da su takve optužbe „kategorički netačne“.
Ipak, suosnivačica Alis Gilman priznala je da tim zadržava pravo na „hipotetičke futurističke diskusije“ o takvim konceptima.
Pored etičkih dilema, stručnjaci upozoravaju i na ozbiljne biološke prepreke. Istraživač Džoze Kibeli sa Univerziteta Mičigen navodi da postoji niz problema, od pravnih i bezbednosnih ograničenja do činjenice da veštačka materica i dalje pripada domenu naučne fantastike.
„Morali biste da ubedite ženu da nosi fetus za koji se zna da će biti abnormalan“, upozorava Kibeli.
„Faktor gađenja“
Uprkos „faktoru gađenja“, kako ga on opisuje, ideja očigledno ne napušta osnivače kompanije. Šloendorn se ovom temom bavi godinama, organizuje zatvorena predavanja i pokušava da privuče investitore.
„Pokušaćemo da pristupimo ovome na način koji donosi društvene koristi u ranoj fazi, ali moramo biti spremni da prihvatimo i negativan odgovor ako se pokaže da nije bezbedno“, napisao je 2024. godine.
Iako svet nije naviknut na neku etičku crtu kod današnjih milijardera, što se vidi i kada je AI tehnologija u pitanju, ovo pitanje prevazilazi sve do sada viđeno. A smejali smo se Evelin Harper, liku iz serije „Dva i po muškarca“, kada je rekla da se prijavila da zamrzne svoj mozak kako bi u jednom trenutku mogao da bude „prikačen“ na telo majmuna.
