Košarkaši Univerziteta Ilinois nastupiće ovog vikenda na Final 4 NCAA, gde će se sastati sa kolegama iz Konektikata. Prvi vikend aprila će tako biti kulminacija „martovskog ludila“ kako zovu plejof prvenstva u univerzitetskoj košarci. Ali on će ove godine biti zanimljiv ljudima sa ovih prostora.
„Mala Jugoslavija“
Ako ste se ikad pitali, šta bi bilo da je Jugoslavija ostala jedna zemlja, i zajedno „sklapala“ košarkašu reprezentaciju, odgovor je možda u ekipi sa Ilinois univerziteta. Zovu je „Balkan hab“ ili „Mala Jugoslavija“.
Pre samo godinu dana, Hrvat Tomislav Ivišić je bio jedini igrač sa Balkana u ekipi. Tokom leta, trener Bred Andervud doveo je njegovog brata blizanca Zvonimira, zatim Davida Mirkovića iz Crne Gore i plejmejkera Mihaila Petrovića iz Srbije. Tim je dodatno pojačan dolaskom Andreja Stojakovića, sina legendarnog Peđe Stojakovića.
Sada igraju završnicu vrlo popularnog i važnog takmičenja. Utakmica je u subotu u ponoć po našem vremenu (Arena sport premium 2).
„Sad smo većina“
Balkanski igrači čine okosnicu jednog od najboljih napadačkih timova univerzitetske košarke. U eri u kojoj američki koledži, zahvaljujući pravilima o imenu, liku i zaradi, mogu da ponude finansijski konkurentne uslove, Ilinois je možda najviše profitirao od dolaska internacionalnih talenata. Četvorica od šest najboljih strelaca dolaze upravo iz ovog regiona.
Ovom temom nedavno se bavio čak i New York Times koji je razgovarao sa igračima sa Balkana. Kažu mu da su doneli promenu u svlačionici. Tomsiliv Ivišić koji je prvi došao u tim kaže da „ranije nisu hteli (saigrači) da slušaju moju muziku, a sada smo većina.“
Kažu da uče američke saigrače balkanskim psovkama, planiraju zajednička putovanja i funkcionišu kao multikulturna celina.
Osećaj, kao kod kuće
Za dovođenje igrača sa Balkana kaže se da su ključni ulogu imali pomoćni treneri koji svako leto putuju po Evropi u potrazi za talentima. Ali i košarkaška tradicija.
Za igrače poput Mirkovića i Stojakovića, strogi treninzi i zahtevni treneri nisu novost. „Kod nas su treneri brutalni“, kaže Mirković, dodajući da je Andervud, u poređenju s tim, „šetnja parkom“.
Kažu da jezik nije bio prepreka. Treneri su prilagodili komunikaciju, koristeći reference iz video-igre NBA 2K kako bi lakše objasnili taktiku.
Van terena, tim funkcioniše kao prava zajednica. Igrači žive u istoj zgradi, posećuju jedni druge kao da se poznaju godinama i planiraju putovanje po svetu, od Amerike, preko Grčke, do Balkana.
„Ponekad imam osećaj kao da sam kod kuće“, kaže Tomislav za New York Times.
Upravo ta kombinacija talenta, kulture i zajedništva čini ovaj tim posebnim i pretvara svaku pobedu u još jednu balkansku žurku, zaključuje list.
