Zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) beleže veoma različite nivoe usvajanja veštačke inteligencije u poslovnom sektoru. Ako se izuzmu baltičke države, Češka je najuspešnija zemlja regiona, dok Rumunija i Srbija beleže najbrži rast, polazeći sa znatno niže osnove.
Kompanija Leadfeeder rangirala je 32 evropske zemlje na osnovu 13 pokazatelja preuzetih od Eurostata. Analiza je obuhvatila korišćenje veštačke inteligencije u kompanijama, primenu cloud tehnologija, analitiku podataka, poslovni softver, digitalne veštine zaposlenih, udeo IT stručnjaka u radnoj snazi i ukupni tempo digitalnog razvoja.
Na prvom mestu nalazi se Danska, a slede Finska i Litvanija.
Kada se uzmu rezultati zemalja centralne i istočne Evrope, na šta se ova analiza odnosi, najbolje stoji Češka koja je na šestom mestu, ali i na drugom mesto po brzini rasta.
Srbija i usvajanje AI
Srbija zauzima 19. mesto ukupno i peto mesto po rastu. Srbija je zabeležila i najveći skok u usvajanju veštačke inteligencije među kompanijama od svih 32 analizirane zemlje, navodi se u analizi.
Ispred Srbije u regionu (bivše jugoslovenske republike) je samo Slovenija na 18. mestu ukupno. Hrvatska je 26, Bosna i Hercegovina 27, a Crna Gora 30.
Analiza Leadfeedera naglašava da je, na primer, Poljska tek na 28. mestu, pokazujući da veličina tržišta sama po sebi ne garantuje lidersku poziciju u primeni veštačke inteligencije.
Istraživanje pokazuje da između zemalja centralne i istočne Evrope postoji značajan jaz. Češka se već približava evropskom vrhu po digitalnoj zrelosti, dok Srbija i Rumunija beleže impresivan rast, ali još uvek zaostaju za vodećim državama kontinenta. Većina ostalih zemalja regiona moraće dodatno da ulaže u infrastrukturu, razvoj digitalnih veština i modernizaciju poslovanja kako bi veštačka inteligencija mogla da se primenjuje u širem obimu, zaključuje se.
