“A House of Dynamite” je film koji će većina pogledati, ali imati različite komentare i utiske.
Trenutno najgledaniji film u Srbiji na Netflixu donosi potencijalni noćni scenario nuklearne krize: jedan neidentifikovani projektil je lansiran prema Sjedinjenim Američkim Državama, a film kroz nekoliko perspektiva pokazuje haos odgovora koji sledi.
Film je režirala Ketrin Bigelou, prva ženska dobitnica Oskara za režiju 2010, za film “The Hurt Locker”, koja je ovoga puta usmerila pažnju na sistemsku nesigurnost nuklearnog naoružanja. Nešto više od dva sata napetosti u filmu koja prikazuje realnih 18 minuta „leta rekete“, naveo je futuriste da pohvale činjenicu da film otvara pitanja da nuklearna realnost nije fikcija, već blizak rizik. Sama Bigelou je izjavila da živimo u “kući od dinamita”.
Oko filma svoje je imao da kaže i Pentagon, koji je ukazao da prikaz sistema odbrane SAD u filmu ne odgovara stvarnosti jer njihovi „testovi pokazuju 100 % uspešnosti“. Logično, zar ne?
Podeljene reakcije
Ono što je specifičnost filma je da praktično nema kraj, klimaks, rešenje, što je kod dela kritičara i publike izazvalo podeljene reakcije. Jedni ga smatraju provokativnim, drugi kao nedovršenim.
Na sajtu Rotten Tomatoes film ima oko 80 % pozitivnih kritika, ocena publike nešto je niža. Komentari se kreću od “ovo je jedan od najboljih filmova godine” do “najveće razočaranje u godini”. Mnogi hvale prvu polovinu ali osuđuju zaključak.
“A House of Dynamite” je međutim važan film ne toliko zato što nudi zadovoljavajuće rešenje, već zato što baca svetlo na rizike koje često odbacujemo. Bigelou pokazuje da tehnološki i geopolitički sistemi nisu nepogrešivi, već skloni greškama i ljudskoj slabosti.
Ako tražite napetu, misaonu i uznemirujuću viziju nuklearne krize, ovaj film vredi pogledati. Ipak, budite spremni na to da nećete dobiti sve odgovore. Ali možda upravo to i jeste poenta.
