Investitor Mohamed Alabar u Crnoj Gori uporno pokušava da primeni model koji je već koristio u projektima poput Beograd na vodi. To je razvoj velikih kompleksa na atraktivnim lokacijama, uz snažan međunarodni (i državni) kapital i dugoročnu urbanističku transformaciju prostora. Alabar kaže da je investicija u Beograd na vodi prešla 5 milijardi evra, da ima ogroman uticaj na bogatstvo građana i da je kreirano 15 ili 16 milijardi evra vrednosti. Sva tri podatka o kojima se da raspravljati.
Kada je Crna Gora u pitanju, njegova kompanija Eagle Hills fokusira se pre svega na primorje, sa idejom da kroz luksuzne rizorte, marine i prateću infrastrukturu podigne turistički profil zemlje i privuče globalnu klijentelu.
Najambiciozniji plan koji je imao odnosio se na razvoj Velike plaže kod Ulcinja, gde je zamišljena investicija vredna stotine miliona evra. Međutim, taj projekat je naišao na snažan otpor lokalne javnosti, ekoloških organizacija i dela političkih aktera, zbog čega nije realizovan. Upravo taj slučaj pokazao je ključni izazov sa kojim se Alabar suočava u Crnoj Gori, kombinaciju sporih administrativnih procedura i izraženog društvenog otpora prema velikim urbanističkim zahvatima na obali.
Alabar: Imate obalu, a nemate turiste
Ali ovaj investitor sa Bliskog Istoka nije odustao. Često se pojavljuje u crnogorskim medijima govoreći o prednostima njegovih projekata, a sada je udario i na „nesposobnost“ da se iskoristi potencijal. Generalno.
Kako prenosi Investitor, Alabar je ukazao na ogroman neiskorišćeni potencijal Crne Gore, posebno kada je reč o obali i turizmu. Upoređujući Crnu Goru sa Dubaijem, kazao je da je teško razumeti zašto zemlja sa tako dugom obalom i neposrednom blizinom velikih evropskih tržišta nema mnogo više turista.
“Ako pogledam Crnu Goru vrlo jednostavno, vi imate ogromnu obalu i na samo sat ste od Italije. U Dubaiju imamo 25 kilometara obale, a vi višestruko više. Pa ipak, vi imate oko 2,5 miliona posetilaca, a mi 20 miliona. To su osnovne brojke koje pokazuju koliki prostor za rast postoji”, rekao je Alabar.
Dodao je da upravo iz takvih jednostavnih ekonomskih pokazatelja vidi prostor za razvoj i ozbiljna ulaganja, ali pod uslovom da postoji jasan investicioni okvir.
„Ja sam preduzetnik i gledam razliku. Sve je na kraju stvar ponude, tražnje i politika“, zaključio je Alabar.
Planovi postoje, rezultata nema
Jedan od projekata sa kojim je trenutno najdalje odmakao kod naših suseda jeste koncept takozvanog „eco village“ kompleksa u oblasti Šaskog jezera kod Ulcinja. Taj projekat je završen na nivou idejnog rešenja i nalazi se u fazi čekanja dozvola, što je tipična faza za velike investicije u regionu.
Suštinski, reč je o pokušaju da se u Crnoj Gori replicira model razvoja kakav je viđen u drugim zemljama, ali uz znatno složenije lokalne okolnosti. Za razliku od tržišta gde su veliki projekti realizovani uz snažnu institucionalnu podršku, u Crnoj Gori investitor se suočava sa drugačijim odnosom javnosti prema prostoru, posebno kada je reč o obali, kao i sa administrativnim barijerama koje usporavaju realizaciju. Zato, iako interesovanje postoji i planovi su ambiciozni, konkretni rezultati za sada izostaju.
