Od 2026. godine ruski učenici ocenjivaće se ne samo prema akademskom uspehu, već i prema vladanju. Službenici navode da je cilj novog sistema jačanje discipline, ali stručnjaci za obrazovanje upozoravaju da se time oživljava sovjetski alat kontrole koji bi mogao kažnjavati neistomišljenike, nametati ideološku usklađenost i uvesti poslušnost kao formalni obrazovni zahtev, piše portal Takie Dela u članku koji prenosi nezvisni ruski portal Meduza.
Rusko ministarstvo obrazovanja sredinom januara objavilo je da će škole od 1. septembra 2026. godine početi da uvode obavezne ocene iz vladanja. Ova mera primenjivaće se na sve učenike, od prvog razreda osnovne do završetka srednje škole.
Prema ministarstvu, vladanje će se procenjivati na temelju širokog spektra kriterijuma, uključujući disciplinu, društvenu interakciju, lične kvalitete i angažman u nastavi. Ističe se kako je svrha mere sprovođenje internih školskih pravila, održavanje reda i osiguravanje poštavanja prihvaćenih normi ponašanja.
Učenici će, između ostalog, biti ocenjivani i prema sučestvovanju u školskim aktivnostima, uključenosti u „društveno koristan rad“ ali i poslušnosti prema uputima učitelja.
Istorija „vladanja“ u Rusiji
Ideja o vraćanju ocena iz vladanja prvi se put javno spomenula u decembru 2024. na sastanku ruskog Predsedničkog vijeća za ljudska prava. Tada je predsednik Vladimir Putin pozvao funkcionere da „barem rasprave“ o predlogu, dodavši da bi takve ocene trebale „imati stvarni uticaj“.
Zamenica ministra obrazovanja Olga Koludarova predstavila je reformu ne samo kao pitanje discipline, već i kao sredstvo za „razvoj osobenosti učenika“, jačanje „obrazovne uloge“ škole, usađivanje poštovanja prema „tradicionalnim vrednostima“ i zaštitu „časti i dostojanstva učitelja“.
Ocene iz vladanja imaju dugu istoriju u Rusiji. Prvi put su uvedene u sovjetskim školama 1944. godine sa sistemom od pet bodova, a kasnije su, 1970. godine, revidirane na trostepeni sistem: „uzorno“, „zadovoljavajuće“ i „nezadovoljavajuće“.
Uprkos njihovoj naizgled simboličnoj prirodi, posledice su bile ozbiljne. Učenicima koji bi na kraju godine dobili nezadovoljavajuću ocenu iz vladanja bilo je zabranjeno da pristupe završnim ispitima te im je uskraćena diploma, a umesto nje dobijali su samo potvrdu o pohađanju nastave. Sistem je ukinut u martu 1989. godine.
Back in USSR
Za kritičare, ovaj predlog predstavlja jasan povratak disciplinskoj kontroli iz sovjetskog doba. Stručnjak za obrazovanje Mihail Pavlovets opisuje ga kao nazadovanje ukorenjeno u logici koja je škole pretvarala u oruđa ideološke implamentacije. On tvrdi da ocenjivanje vladanja proizlazi ne samo iz ideokratske prirode sovjetske države, već i iz strukturnih problema poput pretrpanih učionica i loše obuke učitelja.
Pavlovets upozorava da bi danas posledice mogle biti još šire, verujući da će se ojene iz vladanja uklopiti u sistem društvenog bodovanja sličan kineskom modelu, koji prati „pouzdanost“ građana od detinjstva. „Represivne metode poput ove“, kaže on, „priznanje su nemoći i obrazovnog sistema i države da reše nagomilane probleme – te nedostatka bilo kakvih drugih alata.“
S tom zabrinutošću slaže se i pedagog Dima Zitser, koji ocene iz vladanja vidi kao mehanizam podčinjavanja i ponižavanja. Prema novom sistemu, tvrdi Zitser, od učenika će se očekivati pokoravanje ne samo u akademskom, već i u ideološkom smislu. Ako učitelj učenicima zada da pletu maskirne mreže, moraće poslušati. Ako im se kaže da je država važnija od pojedinca ili da je Rusija okružena neprijateljima, moraće to ponoviti. Neslaganje se neće tolerisati, piše Meduza.
