Jedan od vodećih stručnjaka za veštačku inteligenciju (AI) ublažio je svoja ranija upozorenja o „apokalipsi veštačke inteligencije“, priznajući da će razvoj autonomnih AI sistema verovatno ići sporije nego što je prvobitno procenjivao. Prema njegovim novim procenama, biće potrebno više vremena da AI dostigne nivo na kojem može samostalno da programira i time ubrza sopstveni put ka takozvanoj superinteligenciji.
Danijel Kokotajlo, bivši zaposleni u kompaniji OpenAI, izazvao je burnu raspravu u aprilu kada je objavio scenario pod nazivom AI 2027. U tom dokumentu opisuje se nekontrolisan razvoj veštačke inteligencije koji kulminira stvaranjem superinteligentnog sistema, sposobnog da nadmudri svetske lidere i, u krajnjem ishodu, uništi čovečanstvo.
Scenario je brzo podelio stručnu i širu javnost. Potpredsednik SAD Džej Di Vens indirektno se osvrnuo na AI 2027 u jednom intervjuu, govoreći o trci SAD i Kine u razvoju veštačke inteligencije. S druge strane, Geri Markus, profesor emeritus neuronauke na Univerzitetu u Njujorku, odbacio je scenario kao „fikciju“ i „čistu naučnofantastičnu besmislicu“.
„Uništenje čovečanstva“ pomereno
Procene vremena potrebnog za razvoj takozvane transformativne veštačke inteligencije, često nazivane AGI (opšta veštačka inteligencija), postale su centralna tema u zajednicama koje se bave bezbednošću AI-ja. Lansiranje ChatGPT-a 2022. godine značajno je ubrzalo ta očekivanja, pa su se počele pojavljivati prognoze da bi AGI mogao stići za svega nekoliko godina.
Kokotajlo i njegov tim su u scenariju AI 2027 naveli da je potpuno autonomno programiranje od strane AI sistema najverovatnije do 2027. godine. Međutim, u novoj analizi priznaju da su te procene bile preuranjene. Prema ažuriranim očekivanjima, autonomno programiranje je realnije tek početkom 2030-ih, dok se pojava superinteligencije sada pomera ka 2034. godini. U najnovijoj verziji više se ne spekuliše o uništenju čovečanstva.
„Stvari se očigledno razvijaju sporije nego što je pretpostavljao scenario AI 2027. Naše procene su i ranije bile duže od 2027, a sada su dodatno produžene“, napisao je Kokotajlo na mreži X.
Sumnje u pojam AGI
Stručnjaci upozoravaju da sam pojam AGI postaje sve nejasniji. „AGI je imao smisla kada su AI sistemi bili vrlo uski, igrali šah ili Go. Danas već imamo sisteme koji su prilično opšti, pa taj termin gubi preciznost“, kaže Anri Papadatos, direktor francuske neprofitne organizacije SaferAI.
Malcolm Marej, stručnjak za upravljanje rizicima veštačke inteligencije, dodaje da mnogi sada uviđaju koliko je AI učinak neujednačen. „Za scenarije poput AI 2027 potrebne su brojne praktične veštine koje AI još nema. Stvarna promena društva nailazi na ogroman otpor i inertnost realnog sveta“, kaže Marej.
Ambicije industrije i realnost sveta
Uprkos pomerenim rokovima, velike tehnološke kompanije ne odustaju od cilja da razviju AI sisteme sposobne da sprovode sopstvena istraživanja, piše Guardian. Izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman izjavio je prošle jeseni da je mart 2028. godine interni cilj za razvoj automatizovanog AI istraživača, uz napomenu da je neuspeh i dalje realna mogućnost.
Ipak, analitičari upozoravaju da stvarni svet nije poput naučne fantastike. „Čak i ako imate superinteligentan računar, to ne znači da ga možete jednostavno uklopiti u vojne strategije i sisteme razvijane decenijama“, kaže Andrea Kastanja, istraživač AI politika iz Brisela. „Što više razvijamo AI, to jasnije vidimo da je svet daleko složeniji nego u teorijskim scenarijima.“
