Zabrinutost zbog uticaja veštačke inteligencije na zaposlene raste uporedo sa brzim razvojem tehnologije i pojavom novih proizvoda koji obećavaju automatizaciju i veću efikasnost. Sve je više pokazatelja da taj strah nije neosnovan.
Čak je i „otac veštačke inteligencije“ Džefri Hinton nedavno u intervjuu za CNN rekao da misli da AI ima mogućnosti da zameni „mnoga, mnoga radna mesta“. „Već je u stanju da zameni radna mesta u kol centrima, ali će moći da zameni i mnoga druga radna mesta,“ rekao jeon za CNN.
Studija MIT-a objavljena u novembru pokazala je da se već sada oko 11,7 odsto radnih mesta može automatizovati uz pomoć AI-ja. Istraživanja takođe ukazuju na to da poslodavci već ukidaju početne, ulazne pozicije upravo zbog ove tehnologije, dok pojedine kompanije otvoreno navode veštačku inteligenciju kao razlog za otkaze.
Kako preduzeća budu sve ozbiljnije uvodila AI u svoje poslovanje, očekuje se da će preispitivati i koliko im je zaposlenih zaista potrebno.
Investitori očekuju promene već 2026.
U nedavnoj anketi TechCruncha, više investitora koji ulažu u tehnološke kompanije izjavilo je da će AI imati veliki uticaj na korporativnu radnu snagu već 2026. godine i to iako pitanje o radnim mestima nije bilo direktno postavljeno.
Erik Ban, suosnivač i partner u fondu Hustle Fund, očekuje da će se promene na tržištu rada jasno videti, ali kaže da još nije izvesno u kom pravcu.
„Zanima me da li će poslovi koji se zasnivaju na ponavljanju biti automatizovani, ili čak složenije uloge koje zahtevaju logiku“, rekao je Ban. „Da li će to dovesti do novih talasa otkaza, veće produktivnosti ili će AI samo nadograditi postojeću radnu snagu? Mnogo toga je i dalje nepoznato, ali deluje da će se 2026. dogoditi nešto veliko.“
Marel Evans, osnivač i upravljački partner fonda Exceptional Capital, smatra da će kompanije koje povećavaju ulaganja u AI taj novac uzimati iz budžeta predviđenih za zapošljavanje.
„Kako budžeti za AI budu rasli, videćemo dalje smanjenje ljudskog rada, a otkazi će nastaviti da snažno utiču na stopu zaposlenosti u SAD“, ocenio je Evans.
Sličnog mišljenja je i Radživ Dam iz fonda Sapphire, koji očekuje da će se već u budžetima za 2026. godinu resursi značajnije preusmeravati sa rada na veštačku inteligenciju.
Od alata do zamene za rad
Džejson Mendel iz Battery Venturesa dodaje da će AI tokom 2026. prestati da bude samo alat za povećanje efikasnosti zaposlenih.
„2026. bi mogla biti godina AI agenata, trenutak kada softver počne ne samo da pomaže ljudima, već i da samostalno obavlja posao, zamenjujući ljudski rad u pojedinim oblastima“, rekao je Mendel.
Antonija Din iz fonda Black Operator Ventures upozorava da će pojedine kompanije koristiti AI kao izgovor za smanjenje troškova rada, čak i kada tehnologija realno nije glavni razlog.
„Mnoge firme će tvrditi da povećavaju ulaganja u AI kako bi objasnile rezove u drugim oblastima ili otpuštanja. U stvarnosti, AI će često poslužiti kao žrtveni jarac za ranije loše odluke menadžmenta“, rekla je Din.
Iako brojne AI kompanije tvrde da njihova tehnologija ne ukida radna mesta već premešta zaposlene na složenije i kreativnije poslove, dok automatizuje rutinske zadatke, mnogi u to ne veruju.
Prema investitorima iz ovog sektora, strah od automatizacije radnih mesta neće nestati. Naprotiv, tokom 2026. mogao bi postati još izraženiji.
