Tim naučnika, kako piše New York Times, suočava se sa klimatskim promenama iz prve ruke, započinjući ekspediciju ka zloglasnom antarktičkom „glečeru sudnjeg dana“, s ciljem da ga prouče iz neposredne blizine.
Ogromni glečer Tvejtis (Thwaites), približno veličine američke savezne države Floride, sadrži dovoljno vode da bi, ukoliko bi se u potpunosti otopio, globalni nivo mora porastao za više od 60 centimetara. Istraživanja već ukazuju na to da se glečer ubrzano topi, ali njegova budućnost, koja potencijalno utiče na sudbinu čitave planete, i dalje je neizvesna.
Nema sumnje da se Tvejtis brzo topi
Ove nedelje je gotovo 40 istraživača isplovilo brodom iz jedne luke na Novom Zelandu u potrazi za odgovorima. Planiran je niz ambicioznih eksperimenata, ali svi učesnici ekspedicije svesni su da neće sve ići po planu.
„Imaćemo plan A, B, C, pa sve do F“, rekao je za New York Times Kris Pirs, glaciolog sa Univerziteta države Montana, čiji tim namerava da koristi vazdušni radar kako bi praktično „rendgenski“ snimio led glečera Tvejtis.
Nema sumnje da se Tvejtis brzo topi. Ključno pitanje je koliko brzo i kakve bi posledice to topljenje moglo imati.
Posledice topljenja „glečera sudnjeg dana“
Naučnici strahuju da bi dalje topljenje Tvejtisa moglo da pokrene kolaps čitavog Zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača. Na pojedinim mestima debljine veće od jednog kilometra, ovaj ledeni štit bi, u slučaju urušavanja, mogao da podigne nivo mora i do 4,5 metara, praktično potapajući velike delove planete tokom nekoliko vekova. Iako je to scenario najgoreg mogućeg ishoda, on je previše ozbiljan da bi bio zanemaren, naročito jer postoje indicije da se sličan događaj mogao desiti pre oko 120.000 godina.
Novija istraživanja ukazuju na to da je Tvejtis ranjiviji na zagrevanje nego što se ranije mislilo. Jedno od najalarmantnijih otkrića jeste da je njegova ogromna donja strana, za koju se verovalo da je zaštićena jer leži uz morsko dno, zapravo izložena toploj morskoj vodi. Kako plima podiže glečer sa podloge, topla voda prodire ispod njega i izaziva „intenzivno topljenje“.
„Tvejtis se bukvalno raspada pred našim očima“, rekao je za New York Times Dag Ben, glaciolog sa Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj.
Foke kao saradnici
Jedan od najneobičnijih eksperimenata oslanja se na neočekivane saveznike, a to su foke. Umesto robota, naučnici će ovim morskim sisarima pričvrstiti senzore koji će prikupljati podatke o temperaturi i salinitetu okeana, a zatim ih slati satelitima.
Podaci koje foke prikupe neće biti nimalo nasumični, objasnio je za NYT Lars Beme, ekolog sa Univerziteta Sent Endruz. „One idu tamo gde ima hrane“, rekao je. „A vrlo često su to mesta gde se, sa stanovišta okruženja i okeanografije, dešavaju najvažnije promene.“
