Evropska unija nalazi se pred najvećom reformom azilne politike u poslednjoj deceniji. Ministri unutrašnjih poslova država članica u Briselu postigli su dogovor o tri ključne uredbe koje će činiti temelj novog Pakta o migracijama i azilu, čija se primena očekuje od sredine sledeće godine. Istovremeno je usvojen i poseban mehanizam solidarnosti, koji ne zahteva potvrdu Evropskog parlamenta.
Mehanizam solidarnosti i fond pomoći
Mehanizam solidarnosti trebalo bi da bude formalno usvojen do kraja godine, a u primeni je od 12. juna 2025. Predviđa uspostavljanje fonda iz kojeg će se pomagati državama pod najvećim migrantskim pritiskom – Kipru, Grčkoj, Italiji i Španiji, prenosi Index. Pomoć može biti kroz premeštanje do 21.000 ljudi koji traže azil ili kroz finansijsku podršku do 420 miliona evra iz zajedničkog budžeta. Obaveze država članica uključuju finansijske doprinose, tehničku pomoć ili prihvat migranata.
Izuzeća za šest država
Komisija je utvrdila da su Austrija, Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska i Poljska u proteklih pet godina bile snažno izložene migracijskom pritisku. Ove zemlje dobiće pravo potpunog ili delimičnog izuzeća, što znači da neće morati uplaćivati sredstva niti prihvatati migrante u okviru solidarnog mehanizma.
Dogovorena je i zajednička evropska lista sigurnih zemalja porekla – Bangladeš, Kolumbija, Egipat, Indija, Kosovo, Maroko i Tunis. Zahtevi državljana ovih zemalja rešavaće se direktno na granici, u ubrzanim postupcima, uz veliku verovatnost odbijanja.
Nova pravila o vraćanju migranata
Uredba o vraćanju predviđa mogućnost otvaranja centara za povratak u trećim državama koje poštuju međunarodne standarde. Svrha je ubrzati deportacije, budući da se trenutno vraća tek 20–25% osoba s izrečenim nalogom za povratak. Od iduće godine, svi koji prime takav nalog moraće biti dostupni vlastima, dati biometrijske podatke i ne smeti se opirati odluci, pri čemu će se opiranje kažnjavati zatvorom.
Jedno od najosetljivijih pitanja bilo je hoće li nalog za povratak iz jedne članice automatski vredeti u svima. Postignut je kompromis: prve dve godine sistem će biti dobrovoljan, a tek nakon evaluacije Komisija može predložiti obavezno priznavanje.
Dogovorena su i nova pravila prema kojima se zahtev za azil može odbaciti kao neprihvatljiv ako je podnositelj mogao tražiti zaštitu u trećoj zemlji kroz koju je prošao, tj više se neće tražiti nikakva posebna veza s tom zemljom.
