Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investitore koji se sada povlače jer se resursi zbog kojih su došli u Srbiju polako iscrpljuju, dok su domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi.
Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Nestabilna situacija „kumovala“ padu tražnje
Privreda u Srbiji je 2024. ostvarila dobit od 866,3 milijarde dinara, za 9% manju nego 2023. godine, a među sto najprofitabilnijih preduzeća prednjačile su trgovinske i građevinske firme. Međutim, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat zbog odluke republičke vlade da ograniči marže na osnovne namirnice, navodi se.
Istovremeno, prognoze za građevinarstvo ukazuju da će upravo drastičan pad aktivnosti u ovoj delatnosti u celoj Srbiji izuzev u Beogradu, u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini.
Nestabilna ekonomska i politička situacija odrazila se na pad tražnje i u većini drugih sektora, a time i na lošije rezultate u tekućoj godini, navodi se u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP 2024/25 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.
Evo još nekoliko zanimljivih zapažanja iz analize:
- U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Najveća razlika je u poljoprivredi, koja je u EU čak 8,7 puta produktivnija nego u Srbiji.
- U Srbiji nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci, jer radnici smatraju da su potplaćeni, a poslodavci da su zaposleni preplaćeni.
- Domaći privrednici procenjuju da najveću opasnost za finansijsku stabilnost njihovih firmi predstavlja rast operativnih i troškova radne snage. Ipak, poslodavci su primorani da povećavaju plate zbog sve izraženijeg nedostatka odgovarajućih radnika.
- Iako je IT sektor među najproduktivnijima, zbog činjenice da Srbija svoje programere uglavnom iznajmljuje strancima, ova industrija je takođe preterano zavisna od globalnih dešavanja. Kada bi Srbija proizvodila sopstvena rešenja za svetsko tržište umesto što služi kao fabrika za tuđe ideje, samo država bi kroz poreze na plate, dobit i PDV potencijalno inkasirala između 1,5 i tri milijarde evra godišnje.
