Istraživanje koje je sproveo Bečki institut za međunarodne ekonomske studije govori da bi Srbiji bilo potrebno 29 godina da dostigne prosek Evropske unije kada je reč o BDP po glavi stanovnika. Takođe, kada je reč o prosečnoj zaradi, taj period je 26 godina.
Istraživanje je sprovedeno u Albanij, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH i Kosovu, a analizirano je više od 40 indikatora u osam oblasti (ekonomije, obrazovanja, zdravstva, digitalizacije, infrastrukture..).
Udaljavanje od EU
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije koji je sprovodio istraživanje u Srbiji rekao je da Srbija po gotovo svim indikatorima prednjači, ali da je daleko od EU.
„Srbija jeste regionalni lider, ali je daleko od kluba zemalja EU u pogledu životnog standarda. U oblasti ekonomskih parametara koji najviše utiču na životni standard Srbiji je potrebno 35 godina da dostigne prosek u EU. Najuspešnija je u pogledu digitalizacije gde je iznad proseka EU i prednjači četiri godine“.
Što se ekonomije tiče, Srbija se trenutno nalazi na 41,7 odsto proseka EU. Ovim tempom potrebno joj je 35 godina da dostigne taj prosek, rečeno je. Preciznije, kada je reč o BDP-u Srbija je na 53,1 odsto EU proseka, kod plata je na 38 odsto, a kod penzija na nepunih 18 odsto. Za dostizanje produktivnosti potrebno još je četvrt veka, pošto je prema rezultatima ovog istraživanja na 65,5 odsto proseka EU.
Branimir Jovanović, istraživač Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, istakao je da se gotovo sve zemlje ovog regiona udaljavaju od EU kada je reč o obrazovanju i zaštiti životne sredine.
„U oblasti životne sredine nema nikakvog napretka. Ili je stagnacija ili čak i nazadovanje. Slično je i sa obrazovanjem. Sem BiH nijedna druga zemlja nije napredovala. Namera nam nije bila da samo konstatujemo kako ovim tempom u nekim oblastima treba i više od 100 godina da se dostigne EU prosek. Nego da ukažemo kreatorima politika i u EU i u zemljama regiona gde treba više ulagati kako bi se što brže napredovalo“, kaže Jovanović.
Iscrpljenost ekonomskog modela
Nenad Jevtović podseća da je proces pristupanja stao praktično od ulaska Hrvatske u EU 2013. I da su zemlje Zapadnog Balkana izgubile priliku da iskoriste prednosti koje proces pristupanja donosi. Kao posledica toga javio se, kako kaže, povećani jaz između zapadnog Balkana i novih članica koje su pristupile EU između 2004. i 2013.
„Taj jaz vidljiv je u ekonomskom, društvenom i institucionalnom pogledu poslednje dve decenije. Nedostatak kredibilnog procesa proširenja imao je štetne ekonomske, političke i društvene posledice“, kaže Jevtović.
On dodaje da cilj njegovog Instituta i jeste da kroz projekat uspostave sveobuhvatan istraživački i zagovarački okvir za praćenje pokazatelja razvoja u Srbiji u odnosu na EU.
Ono što je istaknuto je da je ekonomski model po kome se radi u Srbiji „pri kraju“. Jevtović ističe da je u pitanju iscrpljenost ekonomskog modela i da su godine kada se rast mogao bazirati na stranim investicijama i javnim investicijama pri kraju. Potreban je, kaže, novi model baziran više na domaćim privatnim ulaganjima.
