Naučnik i dobitnik Nobelove nagrade Džefri Hinton, poznat kao “otac veštačke inteligencije”, ponovo je upozorio na to kako će razvoj veštačke inteligencije (AI) promeniti tržište rada i ulogu velikih kompanija koje predvode ovu revoluciju.
Hintona zovu „ocem veštačke inteligencije“ zato što je on jedan od ključnih naučnika koji su postavili temelje modernog mašinskog učenja i dubokih neuronskih mreža, tehnologija koje danas pokreću veštačku inteligenciju, uključujući ChatGPT, Google Translate, prepoznavanje slika, glasovne asistente i druge AI sisteme.
U intervjuu za Bloomberg TV u emisiji Wall Street Week, Hinton je rekao da je „očigledan način“ na koji kompanije planiraju da zarade na AI investicijama, osim naplaćivanja korišćenja četbotova, a to je zamena ljudskih radnika jeftinijim automatizovanim sistemima.
„Velike kompanije računaju na to da će AI dovesti do masovne zamene poslova, jer upravo tu leži najveća zarada,“ upozorio je Hinton.
Nema profita bez gašenja radnih mesta
Prema podacima Bloomberga, četiri najveće tehnološke korporacije koje razvijaju AI – Microsoft, Meta, Alphabet i Amazon – planiraju da povećaju kapitalne izdatke sa 360 milijardi na 420 milijardi dolara u narednoj fiskalnoj godini. Istovremeno, OpenAI je u proteklim nedeljama objavio infrastrukturne ugovore u vrednosti od bilion dolara sa kompanijama kao što su Nvidia, Broadcom i Oracle.
Na pitanje da li je moguće da te investicije donesu profit bez ukidanja radnih mesta, Hinton je bio jasan:
„Ne verujem da može. Da biste ostvarili zaradu, moraćete da zamenite ljudski rad.“
On je već jednom govorio na ovu temu i ponovio sličan stav. U intervjuu za Financial Times u septembru rekao je da će AI „stvoriti masovnu nezaposlenost i ogroman rast profita“, što je, kako je istakao, posledica kapitalističkog sistema.
Rastu i dokazi koji podržavaju njegove tvrdnje. Analize tržišta rada pokazuju da su se oglasi za posao smanjili za oko 30% od lansiranja ChatGPT-a, posebno za početne pozicije. Nedavno je Amazon najavio otpuštanje 14.000 zaposlenih, pretežno u srednjem menadžmentu. Iako je izvršni direktor Endi Džesi tvrdio da otkazi nisu direktno povezani sa AI, već sa „kulturološkim promenama“, u internom dopisu iz juna nagovestio je da će kompanija imati manje korporativno osoblje zahvaljujući „povećanju efikasnosti upotrebom AI tehnologija“.
„Džefri Hinton: AI nije nuklearno oružje“
Ipak, Hinton ne smatra da je veštačka inteligencija isključivo negativna. Kada su ga pitali da li bi, da može, zaustavio razvoj AI tehnologije, odgovorio je: „Ne znam.“
„AI nije kao nuklearno oružje, koje služi samo za loše stvari,“ objasnio je. „Ona može doneti ogromne koristi, posebno u zdravstvu i obrazovanju. Može značajno povećati produktivnost u brojnim industrijama, što bi u suštini trebalo da bude dobro.“
Na kraju, Hinton je zaključio da problem ne leži u samoj tehnologiji, već u načinu na koji je društvo organizovano, odnosno, u tome ko i kako koristi moć koju AI donosi.
