Kada je Džesika Vačter, profesorka finansija na Whartonu, želela da proceni uticaj AI-ja na ekonomiju u narednim godinama, suočila se sa morem nepoznatih faktora.
Umesto pokušaja da predvidi koliko će AI modeli biti korisni i koliko će se koristiti, krenula je od jedne činjenice. Najveće tehnološke kompanije ulažu ogromne količine novca u izgradnju AI data centara.
Vačter je zato postavila jednostavnije pitanje: koliko brzo njihove zarade moraju da rastu da bi opravdale ta ulaganja?
Ona i njen saradnik procenjuju da će ulaganja do 2027. dostići gotovo 1,1 bilion dolara. Rezultat je prilično neprijatan.
AI kompanije moraće da povećaju produktivnost čak 2,7 puta kako bi do 2030. godine pokrile troškove kapitala, očekivani prinos od 15 odsto i amortizaciju infrastrukture.
To nije nemoguće. Vačter smatra da bi takav rast ličio na američki IT bum iz druge polovine devedesetih. Problem je što bi se decenija rasta morala sabiti u svega nekoliko godina.
A ako se to ne dogodi?
„Onda će zaostajati sa otplatom kamata, što nosi rizik od bankrota“, upozorava Vačter. Ako se očekivani rast produktivnosti ne pojavi, ona i njen koautor smatraju da bi današnja izgradnja AI infrastrukture mogla postati najveća pogrešna alokacija kapitala u istoriji.
Trilioni dolara na kocki
Najveće tehnološke kompanije ove godine planiraju da potroše oko 750 milijardi dolara na AI infrastrukturu.
A tu možda nije kraj.
Prema nekim projekcijama, Alphabet, Microsoft, Amazon, Meta i Oracle mogli bi tokom naredne četiri godine da ulože više od 5 biliona dolara. To je jedna od najvećih investicionih ofanziva koju je bilo koja industrija ikada pokrenula.
Ali postoji mali problem.
Ukupni prihodi od AI-ja ove godine iznose oko 150 do 200 milijardi dolara.
Geri Gensler, bivši predsednik američke Komisije za hartije od vrednosti i profesor na MIT-u, zato postavlja jednostavno pitanje da li će se sva ta ulaganja jednog dana zaista isplatiti?
Ulog nije samo novac tehnoloških kompanija. Ako ulaganja dostignu oko tri odsto američkog BDP-a, posledice bi mogle da se prošire na čitavu ekonomiju.
AI mora da postane mnogo produktivniji
Veliko pitanje je koliko će nam računarske snage zaista biti potrebno.
AI modeli mogu postati efikasniji. Potražnja može usporiti. Kompanije mogu preći na jeftinije modele koji su dovoljno dobri za njihove potrebe.
Istovremeno, kompanije koje grade data centre sve više se zadužuju.
Alphabet je u poslednjem kvartalu ostvario gotovo 120 milijardi dolara prihoda, ali je zbog ulaganja u AI infrastrukturu završio sa manjkom slobodnog novčanog toka od oko 5,9 milijardi dolara.
Postoji i drugi problem – čipovi brzo zastarevaju.
GPU-ovi koji čine srce AI data centara predstavljaju oko 60 odsto njihovih troškova. Njihove performanse se približno udvostručuju svake dve godine.
To znači da će vlasnici novih data centara morati da ulažu milijarde u novu generaciju čipova ako žele da ostanu konkurentni. U suprotnom bi mogli da dobiju ogromne, skupe i zastarele objekte.
Jedna velika opklada
Gensler današnju situaciju opisuje kao ogromnu opkladu finansijskih tržišta i ekonomije. Da bi uspela, moraju se dogoditi najmanje tri stvari.
AI kompanije moraju ostvariti ogromne prihode. AI mora značajno da poveća produktivnost cele ekonomije. A skupi vodeći modeli moraju ostati dovoljno konkurentni u odnosu na jeftinije alternative.
Problem je što se sve tri stvari međusobno uslovljavaju.
Ako AI zaista poveća produktivnost, kompanije će biti spremnije da plaćaju njegove usluge. Ali za sada nema mnogo dokaza da se to već dogodilo.
U istraživanju među oko 6.000 rukovodilaca kompanija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Australije, oko 90 odsto ispitanika nije prijavilo rast produktivnosti zbog AI-ja u prethodne tri godine, piše MIT Technology Review.
Ipak, očekuju da će produktivnost u naredne tri godine porasti za oko 1,45 odsto. Američki rukovodioci očekuju rast od 2,25 odsto.
A šta ako AI podigne produktivnost tako što ukine radna mesta? To je još jedan problem.
Rukovodioci očekuju da će produktivnost povećavati i kroz veći obim prodaje, ali i kroz značajno smanjenje broja zaposlenih.
Ako AI bude povećavao produktivnost uglavnom tako što će eliminisati radna mesta, javni otpor tehnologiji mogao bi da poraste. To bi moglo da ugrozi i izgradnju novih data centara.
Drugim rečima, tehnološke kompanije ne moraju samo da ubede investitore da će AI zaraditi novac. Moraju da ubede i društvo da će od njega imati koristi.
Račun više ne plaća samo Silicijumska dolina
Situacija postaje još ozbiljnija zato što se veliki deo ulaganja finansira pozajmljenim novcem.
Morgan Stanley procenjuje da će više od polovine od 2,9 biliona dolara koje najveće tehnološke kompanije planiraju da potroše na AI data centre između 2025. i 2028. biti finansirano spoljnim kapitalom. To znači da rizik više nije ograničen na bilanse tehnoloških kompanija.
Banke, investicioni fondovi, osiguravajuće kuće i penzioni fondovi mogu biti direktno ili indirektno povezani sa tim dugom. Drugim rečima, ako AI balon pukne, račun neće nužno ostati u Silicijumskoj dolini.
Meta već igra na desetine milijardi
Dobar primer je Metin ogroman data centar Hyperion u Luizijani. Kada je projekat najavljen, vrednost je bila oko 10 milijardi dolara. Danas se procenjuje na čak 50 milijardi.
Meta je istovremeno povećala planirani kapacitet sa dva na pet gigavata. Zbog projekta se grade i nove elektrane na prirodni gas. Planirano je čak sedam dodatnih postrojenja. Problem je jednostavan: šta ako Meta jednog dana više ne bude želela toliko računarske snage? Troškovi infrastrukture i električne energije neće nestati.
Lokalni potrošači zato strahuju da bi deo računa mogao završiti kod njih.
Hoće li AI balon pući?
Niko ne može pouzdano da kaže kada bi moglo doći do usporavanja ulaganja. Istorija, međutim, pokazuje da ogromni investicioni ciklusi ne traju zauvek.
Dot-com balon početkom 2000-ih ostavio je iza sebe bankrote i stotine hiljada izgubljenih radnih mesta. Ipak, sama tehnologija nije nestala.
Naprotiv.
Optička infrastruktura izgrađena tokom tadašnjeg telekomunikacionog buma postala je osnova današnjeg interneta. Kompanije poput Amazona, Google-a i Facebooka izrasle su upravo u periodu posle tog kraha.
Zato eventualni pad ulaganja ne bi nužno značio kraj AI-ja. Možda bi samo značio kraj ideje da svaki prazan plac treba pretvoriti u data centar od nekoliko milijardi dolara.
Ali trenutni AI bum ima jednu posebnost. Ogromna ulaganja u data centre sve više povezuju budućnost same tehnologije sa finansijskim sistemom. A ta opklada još nije dobijena.
AI možda jeste budućnost. Samo još nije jasno koliko će ta budućnost koštati.
