Svake godine izgovorimo 330 manje reči dnevno nego prethodne. Zašto?

Čovečanstvo je dobilo pametne telefone, poruke, aplikacije i plaćanje bez razgovora. Zauzvrat je izgleda dobilo i jednu neobičnu posledicu, a to je da sve manje pričamo jedni s drugima.

Između 2005. i 2019. godine, broj reči koje prosečna osoba izgovori tokom dana pao je za 28 odsto. To pokazuje nova studija američkih istraživača.

„Procenili smo razliku na oko 330 manje izgovorenih reči dnevno za svaku godinu tog perioda“, kaže Matijas Mel, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Arizona.

To znači oko 120.000 manje izgovorenih reči godišnje, a tokom 15 godina, razlika se meri milionima reči.

Istraživači su analizirali audio-snimke više od 2.000 ljudi, uglavnom Amerikanaca. Snimci su nasumično prikupljani dok su ljudi obavljali svakodnevne aktivnosti. Godine 2005. prosečna osoba izgovarala je oko 16.600 reči dnevno. Do 2019. broj je pao ispod 12.000. Mel je u početku sumnjao u rezultate.

„To ne može biti tačno. Moramo ponovo da proverimo podatke“, prisetio se.

Provera je, međutim, potvrdila nalaz. Pad nije bio slučajan. Broj izgovorenih reči smanjivao se iz godine u godinu.

Studija nije ispitivala uzroke. Mel ipak smatra da savremene informacione tehnologije verovatno imaju veliku ulogu.

Mladi pričaju još manje

Istraživanje je obuhvatilo ljude od 10 do 94 godine. Broj izgovorenih reči smanjio se u svim starosnim grupama. Pad je ipak bio izraženiji kod mlađih od 25 godina. Mladi češće koriste poruke i aplikacije za komunikaciju. Deo razgovora tako je prebačen sa govora na ekran.

Još jedan mogući faktor je društvena izolacija.

Od početka 2000-ih Amerikanci sve više vremena provode sami. Istovremeno je opao nivo društvenog angažovanja. Istovremeno, porastao je i rad na daljinu. Sa njim je opala svakodnevna saradnja među kolegama. Ako ljudi manje vremena provode zajedno, logično je da manje i razgovaraju.

Čak smo i ćaskanje pretvorili u nepotrebnu funkciju

Problem nije samo u tome što manje razgovaramo sa prijateljima i kolegama. Sve manje pričamo i sa potpunim strancima.

Beskontaktno plaćanje, digitalne porudžbine i druge tehnologije učinile su svakodnevni život efikasnijim. U prodavnici možemo da kupimo namirnice bez razgovora sa kasirkom. U restoranu ponekad možemo da naručimo i platimo bez razgovora sa konobarom.

„Načini na koje smo svakodnevni život učinili efikasnijim možda su naš društveni život učinili primitivnijim“, kaže Mel.

A upravo to neobavezno ćaskanje možda ima veću vrednost nego što mislimo.

Ćaskanje nije baš toliko nebitno

Gilian Sandstrom, profesorka psihologije na Univerzitetu Saseks, proučava upravo takve kontakte. Ona smatra da kratki razgovori sa poznanicima, komšijama, pa čak i strancima doprinose osećaju pripadnosti.

„Kada imamo ove male interakcije, one popravljaju naše raspoloženje i pomažu nam da se osećamo povezanije“, kaže Sandstrom.

Takvi razgovori često prođu bolje nego što očekujemo. Posle njih ljudi mogu imati jači osećaj da su drugi ljudi uglavnom dobri. To može da ojača osećaj zajednice i poverenje u druge.

Postoji još jedan problem. Društvene veštine se vežbaju kao i svaka druga veština. Ako ih ne koristimo, gubimo sigurnost u komunikaciji.

Sandstrom kaže da je i sama introvertna i da je ranije izbegavala razgovore sa poznanicima i strancima. Njeno istraživanje ju je, međutim, naučilo koliko takvi razgovori mogu biti korisni. Što ih više praktikujemo, postaju nam lakši.

A možda je najveća vrednost razgovora upravo ono što je najteže izmeriti.

Ćaskanje stvara osećaj da su ljudi uglavnom dobri. Da možemo da razgovaramo sa bilo kim i da imamo svoje mesto u svetu. To je teško izmeriti.

Ali možda je upravo to nešto što nam je svima potrebno.