The AI Doc: Film o veštačkoj inteligenciji koji pokušava da pomiri apokalipsu i nadu

Ako ste se pitali da li će veštačka inteligencija spasiti čovečanstvo ili ga poslati u istoriju, novi dokumentarac nema jednostavan odgovor. Ima, međutim, 104 minuta upozorenja, optimizma, straha i mnogo veoma pametnih ljudi.

Svojevremeno, i na našem portalu najavljivali smo ovaj film kao „najhitniji film našeg vremena“.

Film „The AI Doc: Or How I Became an Apocaloptimist“ prati filmskog reditelja Daniela Rohera. On uskoro postaje otac i počinje da razmišlja o svetu u kojem će odrastati njegovo dete.

Glavno pitanje je jednostavno, ali neprijatno. Kakav svet ostavljamo deci u trenutku kada veštačka inteligencija počinje da menja gotovo sve?

Dokumentarac su režirali Daniel Roher, poznat po filmu Navaljni, a premijerno je prikazan na Sandens festivalu u januaru 2026. godine. U američke bioskope stigao je 27. marta. A sada je i na Netflix-u.

Od straha do „apokaloptimista“

Roher u filmu pokušava da razume šta AI zapravo jeste. Još važnije, pokušava da shvati šta bi mogla da postane.

Dokumentarac istražuje nekoliko velikih pitanja poput onih kao što je da li AI može da nadmaši ljudsku inteligenciju? Ili hoće li automatizacija uništiti veliki broj radnih mesta? Takođe, bavi se pitanje ko kontroliše najmoćnije AI sisteme i šta se događa ako tehnologija postane moćnija od institucija koje bi trebalo da je nadziru?

Film ne zauzima potpuno pesimistički stav. Ne predstavlja ni tehnološki napredak kao magično rešenje za sve probleme. Njegov naslov uvodi i novi izraz: apokaloptimista.

To je osoba koja ozbiljno shvata mogućnost katastrofe, ali i dalje veruje da postoji šansa za dobar ishod. Drugim rečima, neko ko vidi požar, ali još nije odustao od protivpožarnog aparata.

Roher pokušava da pronađe upravo tu poziciju. Ne želi slepo da veruje tehnološkim kompanijama. Istovremeno, ne želi ni da prihvati da je katastrofa unapred određena.

Ko govori u filmu?

Autori su razgovarali sa više od 40 stručnjaka, istraživača, tehnoloških lidera i kritičara veštačke inteligencije.

Među najpoznatijim sagovornicima nalaze se Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-ja, Dario Amodei, izvršni direktor Anthropica, Demis Hasabis, izvršni direktor Google DeepMinda, Juval Noa Harari, istoričar i autor knjiga o budućnosti čovečanstva, Rid Hofman, suosnivač LinkedIna i investitor u AI kompanije.

Ovaj spisak pokazuje da se u filmu ne razgovara samo sa ljudima iz tehnoloških kompanija. U njemu se čuju i glasovi istraživača, kritičara, aktivista i filozofa.

Ipak, najveću pažnju privlače upravo ljudi koji se nalaze u centru AI industrije, poput Altmana i Amodeija, gde svi veruju u potencijal AI-ja, ali se razlikuju u procenama rizika, brzine razvoja i načina regulacije.

Zašto je film sniman gotovo tri godine?

Produkcija dokumentarca trajala je skoro tri godine. To je za film o veštačkoj inteligenciji prilično ironično.

Dok se autori pripremaju da objasne tehnologiju, tehnologija im stalno beži nekoliko koraka unapred. Kako je Roher objasnio na Sandensu, film je imao problem koji je teško rešiti klasičnim dokumentarnim pristupom. AI nije jedan događaj, jedna ličnost ili jedna kompanija. To je čitav sistem koji se neprestano menja.

Zato film pokušava da bude svojevrsni uvod u AI. Objašnjava osnovne pojmove, ali ulazi i u mnogo složenija pitanja. Tu su razvoj opšte veštačke inteligencije, automatizacija, bezbednost, koncentracija moći, radna mesta, energija i budućnost društva.

Autori su odlučili da temu obrade kroz ručno izrađene vizuelne elemente i stop-animaciju. Takav pristup je nameran.

U vremenu kada AI može da generiše slike, video i čitave sekvence, film se oslanja na vidljivo ljudski rad. Njegova forma tako postaje i komentar o tehnologiji koju istražuje.

Šta kažu relevantni mediji?

Magazin Variety ocenio je film visokim ocenama i opisao ga kao „zastrašujući, vrtoglavi i neophodni dokumentarac“.

The Guardian je film predstavio kao istraživanje sukoba između „doomera“, akceleracionista i tehnoloških optimista. Jedna grupa upozorava da bi napredna AI mogla da ugrozi opstanak ljudi. Druga veruje da će ista tehnologija rešavati probleme koje ljudi decenijama nisu uspeli da reše.

Los Angeles Times smatra da je tema filma izuzetno važna. Ipak, pita se zašto dokumentarac ponekad deluje kao da ga je napravila mašina.

Magazin Screen Daily bio je još kritičniji. Film je ocenjen kao pokušaj da se složena tema personalizuje. Međutim, rezultat je manje prodoran nego što bi mogao da bude.

Da li će film rešiti raspravu o AI?

The AI Doc: Or How I Became an Apocaloptimist nije film koji će rešiti raspravu o veštačkoj inteligenciji.

Ne nudi ni garanciju da nas čeka utopija. Ne potvrđuje ni da je apokalipsa neizbežna.

Njegova glavna vrednost je u tome što pokazuje koliko je pitanje postalo hitno. AI više nije samo tema tehnoloških konferencija. Ona već menja način na koji radimo, učimo, stvaramo i donosimo odluke.

Film zato pokušava da pronađe sredinu između slepog optimizma i paralizujućeg straha. Možda je to i najrealnija pozicija. Ne verovati kompanijama na lepe oči. Ne paničiti zbog svakog novog modela. Ali ni pretvarati se da je sve samo još jedna aplikacija za pravljenje slika.

U svetu u kojem veštačka inteligencija napreduje brže nego što društvo stiže da postavi pravila, apokaloptimista možda nije loš izbor. Pod uslovom da uz optimizam ipak zadrži i aparat za gašenje požara.