Tim neurohirurga u Londonu koristio je veštačku inteligenciju kako bi im pomogla da operišu mozak jednog muškarca.
AI alat analizirao je snimke operacije uživo i označavao ključne strukture u mozgu, poput nerava i krvnih sudova, dok su hirurzi uklanjali veliki tumor sa pacijentove hipofize, prema pisanju lista Guardian, pomažući im da ne diraju delove koje ne bi smeli.
Operacija, izvedena u Nacionalnoj bolnici za neurologiju i neurohirurgiju u maju, spasla je vid pacijentu, 48-godišnjem Risu Hibertu. Međutim, detalji procedure sve do sada bili su držani u tajnosti.
Osetljiva operacija
„Kada sam se probudio… mogao sam jasno da vidim sve u prostoriji“, rekao je Hibert za Guardian. Pre operacije nije mogao samostalno da hoda bez naočara ili štapova za hodanje.
Hipofiza je posebno osetljiv deo mozga za operaciju, jer se nalazi neposredno pored arterija koje dovode krv u mozak i optičkih nerava koji kontrolišu vid. „Pogrešiti za samo jedan milimetar može napraviti kritičnu razliku“, rekli su zdravstveni zvaničnici, prema pisanju lista, što potencijalno može dovesti do slepila, moždanog udara i smrti.
Uklanjanje tumora sa tog mesta, na bazi mozga i skrivenog od pogleda, predstavljalo je još veći izazov. Hirurzi su morali da naprave precizan put kako bi došli do dobroćudne izrasline, a da pritom ne oštete mozak.
AI alat ključan za operaciju
Tu se AI alat pokazao korisnim. Treniran na stotinama snimaka operacija uklanjanja tumora hipofize, AI sistem je „bio izložen širokom spektru hirurških primera sa kojima bi hirurgu bile potrebne mnoge godine da se susretne“, rekla je za Guardian Sofija Bano, vanredna profesorka robotike i veštačke inteligencije na Univerzitetskom koledžu u Londonu i tehnička rukovoditeljka za ovaj AI alat. Tokom obuke, istraživači su ručno označavali krvne sudove i nerve na svakom snimku, kako bi AI mogao precizno da nauči gde se oni nalaze.
Lekari su tokom čitave procedure zadržali kontrolu, ali je AI alat imao ključnu ulogu u usmeravanju njihovog rada. Analizirajući operaciju putem kamere postavljene u bazi lobanje kroz nos, pratio je hirurške instrumente lekara u realnom vremenu, identifikovao gde se najverovatnije nalaze skriveni krvni sudovi i nervi i označavao bezbedna područja za uklanjanje tumora, prema pisanju BBC-ja, koji je tehnologiju uporedio sa tehnologijom za prepoznavanje lica, ali za skrivene anatomske strukture.
„Iz perspektive bezbednosti pacijenta, apsolutno mogu da vidim korist. U našoj glavi nema saobraćajnih znakova“, rekao je Hibert za BBC.
Dostignuće koje ipak otvara pitanja
To je neverovatno dostignuće, mada otvara i neprijatna pitanja o tome šta se dešava ako tehnologija zakaže. Upotreba AI-ja u medicinskim oblastima i dalje je osetljiva tema, dok se sve veći broj lekara oslanja na AI alate za vođenje kliničkih beleški i proveru simptoma.
Kod operacija poput uklanjanja tumora hipofize, hirurg obično proučava snimke mozga kako bi pre operacije detaljno poznavao jedinstvenu anatomiju svakog pacijenta, primetio je BBC. Stručnjaci, međutim, strahuju da bi lekari mogli postati previše zavisni od AI alata, posebno zato što nova generacija studenata medicine od početka školovanja koristi ove tehnologije.
Hibert zna na čemu je.
„Vratila mi je život“, rekao je on o operaciji.
