U slučaju da svo obradivo zemljište na planeti pretvorimo u neplodnu pustoš, imamo backup plan. Nesposobnu za uzgoj hrane, čovečanstvo će možda morati da ubira ono što je samo „posejalo“. Plastiku.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorTim istraživača sa Univerziteta Južni Ilinois u Karbondejlu upravo je pokazao da je to moguće, koristeći posebno modifikovani kvasac za pravljenje moguće ukusnih i moguće jestivih kolačića koje su 3D odštampali od plastičnog otpada.
Kolačići od plastike
Kvasac razgrađuje komponente plastičnih jedinjenja i poljoprivredne nusproizvode, poput odbačenih stabljika biljaka, pretvarajući ih u proteine, masti, kiseline i arome koje možemo da konzumiramo. Kada se sve to sjedini, dobijena smeša ubacuje se u 3D štampač koji iz nje pravi kolačiće željenog oblika.
Istraživači su odlučili da svoje kolačiće štampaju u obliku grčkog slova µ, pa su ih nazvali „µBites“ – odnosno „mikro-zalogaji“. Još uvek nisu probali nijedan, jer čekaju odobrenje univerziteta, ali ne kriju optimizam.
„Mislim da imaju prijatnu, privlačnu aromu“, rekao je za New Scientist Lahiru Džajakodi, mikrobiolog sa Univerziteta Južni Ilinois koji je predvodio istraživanje. „I ukus će biti dobar. Nismo ga probali, ali lepo miriše, kao pravi kolačić.“
U istraživanju, koje je predstavljeno na skupu Američkog hemijskog društva u Čikagu, naučnici su koristili CRISPR tehnologiju za uređivanje gena i reprogramiranje sojeva kvasca kako bi mogli da „jedu“ polietilen-tereftalat (PET), široko rasprostranjenu vrstu plastike koja se često koristi za jednokratne flaše za vodu, ambalažu za hranu i odeću, a bogata je ugljenikom.
Problem je cena
Za sada, međutim, postoji jedan prilično ozbiljan problem, a to je cena. Prema pisanju Guardiana, proizvodnja jednog kilograma ovakvih kolačića trenutno košta oko 60 dolara.
Neki stručnjaci smatraju i da je previše optimistično očekivati da ćemo globalne probleme rešiti tako što ćemo plastiku pretvoriti u 3D-štampane poslastice, a zatim ih pojesti.
„Godišnje proizvedemo 400 miliona tona plastičnog otpada. Nećete sve to pretvoriti u kolačiće“, rekao je za New Scientist Džejson Halet sa Imperijal koledža u Londonu. „Dakle, to nije rešenje za krizu plastičnog otpada. Ne postoji način da se ovo komercijalno izvede. Nećemo jesti plastične kolačiće.“
Možda će zato ovi kolačići pronaći neku mnogo užu primenu. Istraživači navode da bi njihov rad, finansiran u okviru NASA-inog projekta Deep Space Food Challenge, mogao da se koristi i za ishranu astronauta tokom dugih misija ka udaljenim svetovima poput Marsa.
Dakle, ako jednog dana čovečanstvo zaista pojede svu hranu na Zemlji, barem ćemo imati plan B.
