Evropska unija planira da potroši 20 milijardi evra na data centre za razvoj veštačke inteligencije, ali postoji samo jedan problem. Niko nema pojma ko će te centre zapravo koristiti.
Naime, Evropska komisija najavila je gradnju od četiri do pet ogromnih postrojenja opremljenih s po 100.000 grafičkih procesora koji bi trebali da treniraju AI modele.
Poređenja radi, to je četiri puta više hardvera nego u manjim AI fabrikama koje EU već gradi. Predsednica Komisije Ursula von der Lejen taj je plan predstavila još prošle godine kao evropski odgovor na američke projekte poput 500 milijardi dolara vrednog Stargate-a.
Ali, kako piše Politico, a prenosi Jutarnji.hr, problem je u tome što kritičari – uključujući zastupnike u Evropskom parlamentu i istraživače iz think tankova – postavljaju jedno prilično logično pitanje: za koga, za šta?
„Niko mi nije mogao objasniti koji je ‘business case‘ za ove gigafabrike“, rekao je zastupnik nemačkih Zelenih Sergej Lagodinski na nedavnom skupu u Briselu.
Kad je pitao zagovornike projekta što tačno planiraju s tim kompjuterskim kapacitetom, dobio je odgovor: „Nije važno, samo nam treba više kompjuterske snage“.
„Svetišta inovacija ili katedrale u pustinji?“
Ali, da bi AI gigafabrika imala smisla, neko mora da razvija modele dovoljno velike da trebaju 100.000 procesora. U Evropi postoji jedna takva kompanija – francuski Mistral.
Ali Mistral ne čeka EU; u februaru je najavio ulaganje 1,2 milijarde evra u vlastite data centre u Švedskoj, a krajem marta prikupio je još 830 miliona dolara za centar s 14.000 procesora kraj Pariza. Pritom, francuska kompanije se uopšte nije ni izjasnila bi li koristila kapacitete predloženih postrojenja EU, dodaje Politico.
Nikoleta Kjosovska iz briselskog think tanka Centre for European Policy Studies napisala je studiju o gigafabrikama čiji naslov govori sam za sebe: „Svetišta inovacija ili katedrale u pustinji?“. Njen zaključak: EU nema dovoljno AI kompanija koje bi trebale toliku kompjutersku snagu.
Argument komisije je kako nije reč samo o sirovoj procesorskoj snazi, nego o „suverenoj kompjuterskoj infrastrukturi“ – dakle, kapacitetu koji nije pod jurisdikcijom SAD-a ili Kine.
„Evropska industrija i istraživači eksplicitno traže okruženja u kojima su njihovi strateški podaci zaštićeni evropskim zakonom“, rekao je portparol Komisije Tomas Regnier.
EU vs. Nvidia, OpenAI…
Međutim, ovde dolazimo do novog problema: gigafabrike koje trebaju ojačati evropsku nezavisnost gotovo bi isključivo koristile čipove američke kompanije Nvidia, koja kontroliše globalno tržište GPU procesora.
Grupa od 18 evroparlamentaraca upozorila je Komisiju da je sektor data centara „koncentrisan i pod dominacijom jednog dobavljača“ – i pitala što Komisija namerava da učini s tim problemom. Odgovor na to pitanje nisu dobili.
Čak i ako Evropa sve složi kako treba, razmer ulaganja teško može parirati konkurenciji. OpenAI je prošle godine pokrenuo program izgradnje infrastrukture vredan 500 milijardi dolara, Anthropic je najavio 50 milijardi.
Unijinih 20 milijardi, podeljeno na četiri do pet objekata širom kontinenta, u tom kontekstu izgleda skromno.
Formalni poziv za prijave, koji je već dva puta odložen, očekuje se ovog proleća – i tada će se videti hoće li EU graditi temelje za evropski AI ili, kako kritičari sugerišu, samo skupe prazne zgrade.
Zašto ne uložiti pare u industrijski sektor?
Postoji i drugi put koji zagovaraju pojedini evroparlamentarci – da se EU ne fokusira na razvoj centara koji bi konkurisali ChatGPT-ju i drugim velikim jezičnim modelima (LLM), nego da se kompjuterska snaga iskoristi za pojačavanje evropske dominacije u industrijskom sektoru.
„Nikada nećemo moći konkurisati investicijama koje su već napravljene u SAD-u“, poručila je bugarska zastupnica u parlamentu EU Eva Mejdel. „Ali postoji celi jedan svet iznad LLM-ova u kojem leži evropska strateška prednost.“
Dodala je da LLM-ovi mogu sastaviti tekst, ali da nisu optimizirani za zadatke kao što je, recimo, razvoj novih baterijskih tehnologija – nešto od čega bi evropska razvijena industrijska baza imala velike koristi.
