Jedna od kompanija koja u godinama pandemije kovida promenila poslovnu kulturu i napravila pravu malu revoluciju je kompanija Zoom.
Zoom je uveo eru rada na daljinu i dao milionima zaposlenih veću kontrolu nad rasporedom. Sada, dok veštačka inteligencija (AI) počinje da redefiniše standarde produktivnosti, izvršni direktor Erik Juan predviđa još veći zaokret – drastično kraću radnu nedelju.
„Mrzim da radim pet dana“, rekao je Juan za Wall Street Journal.
„Prilično sam siguran da zapravo ne moramo da radimo pet dana“, dodao je, procenjujući da bi u narednih pet godina radna nedelja mogla da se skrati na samo tri dana.
AI će ubrzati proces
Pozivi na kraću radnu nedelju nisu novost. Juan podseća na ranije skokove u produktivnosti, poput montažne trake Henry Ford, koja je pomogla da se radna nedelja skrati sa šest na pet dana. Ovog puta, tvrdi on, veštačka inteligencija bi mogla da ubrza taj proces još više.
„Ne mislim da moramo da radimo pet dana jer ćemo bukvalno svi zapošljavati veliki broj digitalnih agenata“, rekao je Juan. U budućnosti bi, prema njegovim rečima, pojedinci mogli da koriste hiljade AI agenata za rutinske zadatke poput odgovaranja na mejlove ili prisustvovanja sastancima. Juan je već eksperimentisao s tom idejom, prošle godine je koristio AI verziju sebe da učestvuje u jednom poslovnom pozivu.
Ipak, naglašava da to neće potpuno eliminisati rad.
„Možemo da uživamo na plaži, ali želimo da naša deca i dalje pronađu nešto novo i uzbudljivo na čemu će raditi.“
100-80-100
Interesovanje za kraću radnu nedelju raste. Istraživanje American Psychological Association iz 2024., na koji podseća magazin Fortune, pokazalo je da 80% zaposlenih veruje da bi bili srećniji i jednako efikasni, radeći četiri dana umesto pet.
Veliki deo inicijative zasniva se na modelu „100-80-100“: zaposleni primaju 100% plate za 80% radnog vremena, uz zadržavanje 100% produktivnosti. Ideju podržava senator Berni Sanders, a testirana je kroz pilot-programe organizacije 4 Day Week Global. Radnici su prijavili poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja, veće zadovoljstvo životom i manje stresa, sagorevanja i konflikta između posla i privatnog života.
U Srbiji 4 dana u nedelji radi Miroelektronika
Neke kompanije su pokušale drugačiji pristup, sabijanje radne nedelje u četiri dana po 10 sati. Međutim, to nosi određene kompromise. Istraživanja pokazuju da duži radni dani mogu opteretiti zdravlje zaposlenih i otežati brigu o porodici. Iako zadovoljstvo poslom raste, izostanci i produktivnost često ostaju isti.
Četiri radna dana u nedelji sprovodi u Srbiji, na primer, kompanija Mikroelektronika, i kažu sa velikim uspehom. Kroz projekat „Još jedan život“, zaposleni u ovoj kompaniji rade 32 sata nedeljno (četiri dana po osam sati) uz punu platu, što je rezultiralo povećanom produktivnošću, većim zadovoljstvom radnika i održavanjem visokih primanja.
Još jedan koji predviđa kraće radno vreme je i izvršni direktor JPMorgan Chase, Džejmi Dimon. On je rekao da bi radna nedelja mogla da se skrati na tri i po dana.
„Verujem da će za 30 godina vaša deca verovatno raditi tri i po dana nedeljno“, rekao je Dimon za CBS News.
