Dok američki predsednik Donald Tramp „rešava“ ovozemaljske probleme u svetu, njegovi saradnici, tj institucije žele da mu pokažu i da, ako treba, i svemir može biti njegov.
Američka svemirska agencija NASA ponovo je potvrdila ambiciozan plan povratka ljudi na Mesec i izgradnje stalne baze, ali i izazvala podeljene reakcije zbog rokova koji mnogima deluju preoptimistično.
Na događaju „Ignition“, administrator Džared Ajzakman poručio je da je cilj „povratak na Mesec pre kraja mandata predsednika“ Donalda Trampa, uz uspostavljanje trajnog prisustva i očuvanje američkog liderstva u svemiru. Ipak, detalji predstavljeni tom prilikom pokazuju da je reč o projektu koji će se razvijati godinama, pa i decenijama.
Najava dolazi nakon promena u okviru programa Artemis program, gde je misija Artemis 3 redefinisana u testiranje letelice u niskoj orbiti Zemlje, dok su stvarna sletanja na Mesec pomerena na 2028. godinu kroz misije Artemis 4 i 5.
Tri faze do povratka na Mesec
Plan koji je NASA predstavila podeljen je u tri faze tokom naredne decenije. Prva faza, do 2028, fokusirana je na učestala robotska sletanja i testiranje lokacija za buduću bazu. Već od sledeće godine planiran je gotovo mesečni ritam slanja opreme i rovera sa naučnim instrumentima.
U drugoj fazi (2028–2032) planirano je dodatno širenje infrastrukture, uključujući desetine lansiranja, razvoj tehnologija za dugoročni boravak ljudi i čak dve ljudske misije godišnje. Treća faza, između 2033. i 2036, predviđa izgradnju konkretne baze sa stambenim modulima, energetskim sistemima i redovnim logističkim isporukama sa Zemlje.
Prema projekcijama koje je predstavio izvršni direktor programa baze na Mesecu Karlos Garsija-Galan, NASA planira desetine lansiranja i stotine tona opreme, od rovera i dronova do stambenih jedinica i energetskih sistema. On je priznao da je reč o „izuzetno zahtevnom“ poduhvatu i pokušaju da se ostvari „gotovo nemoguće“.
Reakcije podeljene
Reakcije javnosti i stručnjaka bile su podeljene. Dok su pojedini analitičari plan opisali kao dugo očekivanu i detaljnu strategiju za povratak na Mesec, drugi su ukazali na to da je tempo razvoja nerealan, imajući u vidu dosadašnja kašnjenja NASA misija.
Naime, i misija Artemis 2, koja podrazumeva let astronauta oko Meseca bez sletanja, već je više puta odlagana. To dodatno podgreva sumnje da će planovi o bazi biti ostvareni u najavljenim rokovima.
Ključnu ulogu u realizaciji projekta imaće privatni sektor. NASA planira da se osloni na komercijalne partnere kroz programe razvoja lunarnih letelica i logistike, pre svega na kompaniju SpaceX i njen sistem Starship, koji bi trebalo da omogući sletanje astronauta na Mesec prvi put posle više od 50 godina. Međutim, i spremnost ove tehnologije ostaje neizvesna.
Agencija istovremeno menja strategiju kako bi smanjila troškove – planira odustajanje od projekta orbitalne stanice oko Meseca (Lunar Gateway), kao i postepeno povlačenje skupog raketnog sistema SLS nakon 2028. godine, uz prelazak na komercijalna i višekratno upotrebljiva rešenja.
Neće nastati preko noći
Uprkos velikim ambicijama, stručnjaci upozoravaju da mnoge tehnologije predviđene planom, od naprednih dronova do velikih stambenih modula, još ne postoje ili su u ranoj fazi razvoja. To znači da bi realizacija mogla trajati znatno duže nego što NASA trenutno predviđa.
Sam Ajzakman priznao je da baza na Mesecu „neće nastati preko noći“, naglašavajući da je reč o dugoročnom projektu koji će zavisiti od saradnje sa komercijalnim i međunarodnim partnerima.
Iako je ideja o „bazi na Mesecu“ ponovo u centru pažnje, ostaje otvoreno pitanje da li će ona biti ostvarena u politički zadatim rokovima ili će, kao i mnogi prethodni svemirski planovi, biti pomerena u neku dalju budućnost.
Pohod i na Mars
U isto vreme, malo ispod radara, priča se i o planovima NASA za prvu nuklearnu međuplanetarnu misiju koja bi trebalo da bude lansirana do kraja 2028. godine. Reč je o, kako navodi NASA, „prvoj međuplanetarnoj letelici na nuklearni pogon“, pod nazivom Space Reactor-1 Freedom.
Cilj misije je demonstracija „naprednog nuklearnog električnog pogona u dubokom svemiru“, koncepta koji se godinama smatra izuzetno obećavajućim, ali i teško ostvarivim, uprkos prednostima poput visoke energetske efikasnosti i mogućnosti prelaska ogromnih udaljenosti.
„Nuklearni električni pogon pruža izuzetne mogućnosti za efikasan transport mase u dubokom svemiru i omogućava misije velike snage izvan Jupitera, gde solarni paneli nisu efikasni“, navodi NASA.
Po dolasku na Mars, misija SR-1 Freedom rasporediće tri helikoptera približno iste veličine kao Ingenuity, kako bi nastavili istraživanje Crvene planete.
U NASA-i polažu velike nade u ovu misiju, ističući da će ona „postaviti temelje za upotrebu nuklearne tehnologije u svemiru, definisati regulatorne i lansirne standarde i pokrenuti industrijsku bazu za buduće sisteme fisijske energije u pogonu, na površini i u dugotrajnim misijama“.
