Klimatski sistem Zemlje danas je u većoj neravnoteži nego ikada ranije, upozorava Svetska meteorološka organizacija (WMO). Naša planeta prima znatno više toplote nego što može da je oslobodi, pre svega zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte poput ugljen-dioksida. Ova energetska neravnoteža dovela je do rekordnog zagrevanja okeana i ubrzanog topljenja polarnih ledenih kapa.
Naučnici upozoravaju da bi prirodni klimatski fenomen El Niño, koji se očekuje u narednom periodu, mogao dodatno da pogura temperature na nove rekordne vrednosti.
Generalni sekretar UN-a, Antonio Gutiereš, poručio je da je „planeta gurnuta do svojih granica“ i ponovo pozvao države da napuste fosilna goriva i pređu na obnovljive izvore energije kako bi obezbedile klimatsku i energetsku sigurnost.
Rekordi i alarmantni trendovi
Prema podacima WMO-a, poslednjih 11 godina ujedno su i najtoplije od početka merenja 1850. godine. Globalna temperatura u 2025. bila je oko 1,43 °C viša nego u predindustrijskom periodu. Iako 2025. nije nadmašila 2024. (delimično zbog rashlađujućeg efekta La Niña), i dalje spada među tri najtoplije godine ikada.
Jedan od ključnih pokazatelja klimatskih promena je količina dodatne toplote koju Zemlja apsorbuje. Ta energetska neravnoteža dostigla je rekordni nivo, a naučnici smatraju da su za to primarno odgovorne emisije gasova poput CO₂, čija je koncentracija danas najveća u poslednja dva miliona godina.
Okeani i led pod pritiskom
Više od 90% viška toplote završava u okeanima, što ima ozbiljne posledice: ugrožava morski svet, pojačava oluje i doprinosi rastu nivoa mora. Temperatura u gornja dva kilometra okeana dostigla je rekordne vrednosti, a zagrevanje se u poslednjih 20 godina odvija dvostruko brže nego krajem 20. veka.
Istovremeno, glečeri beleže jedan od najgorih perioda topljenja, dok je morski led na oba pola tokom 2025. bio na rekordno niskim nivoima.
„Ljudske aktivnosti sve više narušavaju prirodnu ravnotežu, a posledice ćemo osećati stotinama, pa i hiljadama godina“, upozorila je Selest Saulo iz WMO-a.
Ekstremni vremenski uslovi
Porast temperature već sada utiče na učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika. Toplotni talasi, oluje i širenje bolesti poput denge postaju sve izraženiji. Na primer, jugozapad SAD-a nedavno je pogodio ekstremni toplotni talas sa temperaturama iznad 40 °C, znatno iznad proseka.
Analiza organizacije World Weather Attribution pokazuje da bi ovakvi ekstremi bili gotovo nemogući bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Šta sledi?
Naučnici pažljivo prate razvoj u Pacifiku, jer postoji velika verovatnoća da će se El Niño razviti tokom druge polovine 2026. godine. U kombinaciji sa već postojećim globalnim zagrevanjem, to bi moglo dovesti do novih temperaturnih rekorda već 2027.
„Ako uđemo u fazu El Niña, ponovo ćemo videti rast globalne temperature, a moguće i nove rekorde“, rekao je Džon Kenedi iz WMO-a.
Ukratko, naučni konsenzus je jasan. Klimatske promene se ubrzavaju, a bez brzih i odlučnih mera, posledice će biti sve ozbiljnije i dugotrajnije.
