Ako pitate građane Srbije, najbolje mesto za život je Sombor. Sa druge strane, najlošije se živi u Zaječaru. Ovo su pokazali nedavno objavljeni preliminarni rezultati istraživanja Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Preliminarni rezultati istraživanja koje je obuhvatilo 2200 ispitanika iz 28 gradova širom Srbije promenili su uobičajenu sliku o velikim gradovima kao najpoželjnijim mestima za život. Tako se Beograd našao na 14. mestu, Novi Sad na 10, Kragujevac na 17, dok je Niš zauzeo tek 22. poziciju. Prva tri mesta osim Sombora zauzimaju Šabac i Pirot. Na dnu liste su Zaječar, Novi Pazar i Vranje.
Šta misli prosečan građanin?
Prema rečima profesorke Vesne Janković Milić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu, koja je radila na ovom istraživanju, cilj je bio da se čuje glas prosečnog građanina. Istraživanje je obuhvatilo deset ključnih kategorija, ali su se tri jasno izdvojile kao presudne za osećaj zadovoljstva životom. Profesorka naglašava da građani najviše vrednuju sigurnost i dostupnost osnovnih usluga.
„Kao najbitnije, izdvojila bih bezbednost i zdravlje, koji su po stanovištu ispitanika najznačajniji. Zatim slede obrazovanje i digitalna pismenost, to su tri dimenzije koje su po stavovima građana ključne za kvalitet života u gradu“, navodi ona, dodajući da su istraživanjem obuhvaćeni i ekonomija, tržište rada, ekologija, kao i rad javnih službi. Kako se naglašava ovo su preliminarni rezultati, jer će u narednim fazama biti uključeni privrednici, stručnjaci iz različitih oblasti.
Šta je prednost malih gradova?
Istraživanje predstavlja deo šireg projekta u okviru kojeg se razvija Best City Index, indeks koji meri percepciju kvaliteta života u urbanim sredinama. Odgovori su ocenjivani na skali od jedan do pet, a zatim su metodama višekriterijumske analize objedinjeni u jedinstveni indeks.
Best City Index meri 10 ključnih dimenzija koje, prema istraživačkom timu, najbolje opisuju kvalitet života u urbanim sredinama. Među njima su bezbednost i zdravlje, kvalitet javnih usluga, životna sredina, mobilnost i gradski prevoz, obrazovanje, digitalna infrastruktura i drugi faktori koji utiču na svakodnevni život građana.
Zašto su manji gradovi bolje ocenjeni, Janković Milič vidi u balansu između ekonomije i svakodnevne praktičnosti života.
Ona objašnjava da su u pitanju mali gradovi sa donekle zdravom ekonomijom, često pogranični, u kojima troškovi života nisu previsoki.
