Novi podaci o tome kako najviši rukovodioci kompanija koriste ili ne koriste veštačku inteligenciju (AI) pokazuju da se istorija možda ponavlja, dovodeći u pitanje velika obećanja ekonomista i tehnoloških lidera o njenom uticaju na radna mesta i ekonomiju.
Iako je 374 kompanije iz indeksa S&P 500 pominjalo AI kao tehnologiju čija je primena za firme u potpunosti pozitivna, analiza Financial Timesa za period od septembra 2024. do 2025. pokazuje da se ta pozitivna usvajanja ne odražavaju na širi rast produktivnosti.
Studija objavljena ovog meseca od strane Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) otkrila je da među 6.000 izvršnih direktora, finansijskih direktora i drugih rukovodilaca iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Australije, većina ne vidi značajan uticaj AI-ja na svoje poslovanje. Iako je oko dve trećine rukovodilaca prijavilo da koristi AI, ta upotreba iznosila je u proseku samo oko sat i po nedeljno, dok je 25% ispitanika navelo da uopšte ne koristi AI na radnom mestu. Gotovo 90% firmi izjavilo je da AI u poslednje tri godine nije imao nikakav uticaj na zapošljavanje ili produktivnost.
I pored toga, očekivanja ostaju visoka. Rukovodioci predviđaju da će AI povećati produktivnost za 1,4% i ukupnu proizvodnju za 0,8% u naredne tri godine.
Povratak Solovljevog paradoksa
Godine 2023. istraživači sa MIT-a tvrdili su da primena AI-ja može povećati učinak radnika za gotovo 40% u poređenju sa onima koji tu tehnologiju ne koriste. Međutim, izostanak obećanog rasta produktivnosti naveo je ekonomiste da se zapitaju kada ili da li će AI doneti povraćaj na korporativne investicije, koje su 2024. premašile 250 milijardi dolara.
„AI je svuda, osim u makroekonomskim podacima“, napisao je glavni ekonomista kompanije Apollo, Torsten Slok, pozivajući se na zapažanje staro gotovo 40 godina. „Ne vidite AI u podacima o zaposlenosti, produktivnosti ili inflaciji.“
Naim, godine 1987, ekonomista i nobelovac Robert Solou primetio je zapanjujuću pojavu u razvoju informacionog doba. Nakon izuma tranzistora, mikroprocesora, integrisanih kola i memorijskih čipova 1960-ih, očekivalo se da će te tehnologije transformisati radna mesta i dovesti do naglog rasta produktivnosti. Umesto toga, rast produktivnosti je usporio — sa 2,9% u periodu od 1948. do 1973. na svega 1,1% nakon 1973.
Rani računari često su proizvodili previše informacija, generisali izuzetno detaljne izveštaje i štampali ih na gomilama papira. Ono što je trebalo da bude revolucija u produktivnosti, godinama je delovalo kao promašaj. Ovaj neočekivani fenomen dobio je naziv „Solovljev paradoks produktivnosti“.
„Možete videti računarsko doba svuda, osim u statistikama o produktivnosti“, napisao je Solou 1987. godine.
Produktivnost može i da se preokrene
Slok kaže da, izuzev tzv. „Veličanstvene sedmorke“ (najvećih tehnoloških kompanija), nema jasnih znakova AI-ja u profitnim maržama ili očekivanjima zarade.
Naravno, ovaj obrazac bi mogao da se preokrene. IT bum 1970-ih i 1980-ih godina na kraju je doveo do snažnog rasta produktivnosti tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, uključujući rast od 1,5% između 1995. i 2005. godine, nakon dugog perioda stagnacije.
Ekonomista Erik Brinjolfson sa Univerziteta Stanford smatra da se trend možda već menja. Ukazao je da je BDP u četvrtom kvartalu rastao po stopi od 3,7%, uprkos slabijim podacima o zapošljavanju, što sugeriše skok produktivnosti. Njegova analiza pokazuje rast produktivnosti u SAD od 2,7% prošle godine, koji pripisuje prelasku sa faze ulaganja u AI na fazu ubiranja koristi. Sličan fenomen razdvajanja rasta BDP-a i zaposlenosti viđen je i tokom 1990-ih, kada je došlo do automatizacije kancelarijskog rada.
Usporavanje pa eksponencijalni rast
Slok veruje da bi budući efekat AI-ja mogao ličiti na „J-krivu“, početno usporavanje performansi, praćeno eksponencijalnim rastom. Međutim, to će zavisiti od stvarne vrednosti koju AI generiše.
Za razliku od IT revolucije 1980-ih, kada su inovatori imali monopolsku moć dok konkurencija ne sustigne njihovu tehnologiju, današnji AI alati su široko dostupni zbog žestoke konkurencije, što obara cene. Zbog toga će budući rast produktivnosti zavisiti od toga koliko će kompanije želeti i umeti da primene generativnu AI u praksi.
„Iz makro perspektive, vrednost nije u samom proizvodu“, zaključuje Slok, „već u tome kako se generativna veštačka inteligencija koristi i implementira u različitim sektorima ekonomije.“
