Astronomi koji koriste svemirski teleskop Džejms Veb otkrili su izuzetno neobičnu egzoplanetu koja pomera granice dosadašnjeg razumevanja udaljenih svetova. Bukvalno. Ovaj objekat, približno mase Jupitera, nosi oznaku PSR J2322-2650b i kruži oko svoje zvezde na svega oko 1,6 miliona kilometara udaljenosti, što je tek jedan odsto razdaljine između Zemlje i Sunca. Jedna „godina“ na toj planeti traje samo 7,8 zemaljskih sati.
Zbog ekstremne blizine, snažna gravitacija zvezde, egzotičnog tipa poznatog kao pulsar, izdužuje čitavu planetu u ovalni oblik, nalik limunu ili američkoj fudbalskoj lopti. Rezultati su objavljeni u časopisu The Astrophysical Journal Letters, a toliko su neobični da naučnici razmatraju mogućnost da se radi o potpuno novoj klasi kosmičkih objekata.
„Ovo je planeta sa najizraženijim ‘istezanjem’ koje smo do sada potvrdili“, rekao je glavni autor studije Majkl Džang, naučnik sa Univerziteta u Čikagu.
Neutronska zvezda
Zvezda domaćin je neutronska zvezda, izuzetno gusto jezgro nastalo nakon eksplozije supernove, koje u zapremini veličine velikog grada sadrži masu sličnu Suncu. Kada se takva zvezda brzo rotira, postaje pulsar i emituje snopove energije nalik svetioniku. Pošto pulsari uglavnom zrače u gama spektru, njihova svetlost je nevidljiva za infracrvene teleskope poput Džejms Veba, što naučnicima omogućava da detaljno proučavaju planetu bez „zaslepljujućeg“ sjaja zvezde.
„Ovaj sistem je jedinstven jer vidimo planetu osvetljenu zvezdom, ali samu zvezdu uopšte ne vidimo“, izjavila je koautorka Maja Beleznaj sa Univerziteta Stenford.
Poreklo – misterija
Posmatranja su otkrila još jednu neobičnost: atmosferu gotovo u potpunosti sastavljenu od helijuma i ugljenika, sa površinskim temperaturama do 3.700 stepeni Farenhajta (oko 2.040 °C), što je četiri puta toplije od Venere. Takav sastav do sada nije primećen ni na jednoj planeti. Naučnici pretpostavljaju da u atmosferi lebde oblaci ugljenične čađi, koji se dublje u planeti mogu kondenzovati u čestice dijamanta.
Poreklo ovog objekta ostaje misterija. Jedna teorija je da je reč o ostatku zvezde u takozvanom „crna udovica“ sistemu, gde pulsar postepeno „guta“ manji objekat. Druga, još intrigantnija mogućnost, jeste da posmatramo potpuno novu vrstu kosmičkog tela za koju nauka još nema ime. Kako navode istraživači, poznati modeli nastanka planeta i zvezda ne mogu u potpunosti da objasne ovako ekstreman sastav i oblik.
