Vekovima se ljudi bave finom veštinom falsifikovanja umetničkih dela. Još davne 1496. godine, 21-godišnji Mikelanđelo falsifikovao je deo rimske skulpture i prodao ga rimskom antikvaru, kardinalu Rafaelu Riariju, kako bi brzo zaradio novac.
Da bi prevara uspela, mladi firentinski umetnik je na sopstveni fragment skulpture utrljavao kiselu ilovaču, praktično zemlju, kako bi delo izgledalo kao antičko. Da je rođen nekoliko vekova kasnije, možda bi koristio ChatGPT.
Falsifikovanje faktura
Novi izveštaj Financial Timesa ukazuje na porast falsifikata u svetu umetnosti, koje danas podstiču generativni AI alati. Kako navodi ovaj list, vlasnici umetnina koriste dokumenta generisana veštačkom inteligencijom kako bi „dokazali“ autentičnost i poreklo različitih dela, što izaziva frustraciju kod osiguravača i posrednika u trgovini umetninama.
U svetu umetnosti, provenijencija predstavlja zapis o vlasništvu nad određenim delom, koji omogućava kolekcionarima i trgovcima da prate njegovu istoriju i poreklo.
„Četbotovi i veliki jezički modeli pomažu prevarantima da uverljivo falsifikuju fakture o prodaji, procene vrednosti, dokumenta o poreklu i sertifikate o autentičnosti“, rekla je za Financial Times Olivija Eklston, broker za lepu umetnost u osiguravajućoj kući Marsh McLennan.
Prema njenim rečima, veštačka inteligencija je „dodala novu dimenziju starom problemu falsifikata i prevara na tržištu umetnina“.
„Delovalo je uverljivo“
Jedan procenitelj štete, koji je govorio za FT, naveo je da je u okviru jednog zahteva za nadoknadu štete za veliku kolekciju slika dobio desetine sertifikata. Iako su dokumenta „delovala uverljivo“, tragovi u metapodacima naveli su ga na zaključak da je čitava kolekcija zapravo falsifikat.
Zanimljivo je da, prema pisanju Financial Timesa, nije svaka upotreba veštačke inteligencije u ovim slučajevima bila namerna prevara. U nekim situacijama, kolekcionari su koristili AI kako bi pronašli podatke o poreklu umetnina u referentnim bazama, ali su dobijali rezultate koje je tehnologija pogrešno „izmislila“.
Jedan analitičar iz istraživačke firme Flynn and Giovani opisao je takvu upotrebu AI-ja kao „prilično lukavu“, objašnjavajući da „mora da ponudi odgovor, pa ako mu date dovoljno informacija, ono će nešto nasumično pretpostaviti“.
Iako i sami procenitelji koriste veštačku inteligenciju kako bi pokušali da prate sve veći broj falsifikata, Grejs Best-Devero, istražiteljka šteta u firmi Sedgwick, rekla je za FT da postaje sve teže ostati korak ispred, s obzirom na to koliko je danas lako falsifikovati dokumenta koja deluju vrlo uverljivo.
„Nalazimo se na ivici gde možda više neće biti moguće da samo pogledam dokument i kažem: ‘Nešto ovde ne štima, moram ovo dodatno da istražim’“, rekla je ona.
