Kako sve toplije zime dovode u pitanje budućnost snega u Alpima, švajcarsko skijalište Laaks pokrenulo je neke od najambicioznijih projekata održivosti u zimskom turizmu, od gondola na zahtev do potpuno CO₂-neutralnih žičara.
Sa vrha Crap Sogn Gion, na 2.228 metara nadmorske visine, pogled se pruža na glečere i vrhove Uneskom zaštićene Tektonske arene Sardona. Dok skijaši i borderi koriste prve snežne padavine sezone 2025/26, u pozadini se odvija drugačija borba, ona za opstanak zimskih sportova u uslovima klimatskih promena, piše BBC.
Švajcarska se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka
Reto Fraj, menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Weisse Arena Group, koja upravlja Laaksom, ističe da se skijališta širom Alpa suočavaju sa sve kraćim zimskim sezonama. Prema novim klimatskim scenarijima koje su izradili MeteoSwiss i ETH Cirih, Švajcarska se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka. Zemlja postaje toplija i suvlja, sa intenzivnijim padavinama i što je ključno za skijanje, sve manje snega.
Laaks, deo šireg skijaškog područja Flims–Laaks–Falera, bio je prvo skijalište na svetu koje se obavezalo da postane potpuno ugljenično neutralno. Ta strategija vidljiva je već u podnožju: hoteli Riders i Rocksresort (dobitnik nagrade za najbolji „zeleni“ ski-hotel 2025) koriste obnovljive izvore energije, promovišu smanjenje otpada, lokalnu i biljnu ishranu i očuvanje biodiverziteta.
Zgrade su opremljene solarnim panelima, električna vozila su standard, a na stanicama žičara postavljene su vertikalne bašte koje služe kao staništa za ptice i insekte. Poseban projekat uključuje sadnju više od 20.000 cvetova kako bi se pomoglo opstanak ugrožene crne blatne pčele, kojoj je omogućeno i gnežđenje u fasadama hotela.
Gondola na zahtev
Jedna od ključnih inovacija je FlemXpress u susednom Flimsu, prva gondola na zahtev na svetu, čiji će poslednji segment biti otvoren u decembru 2025. Ovaj sistem funkcioniše poput „taksija na planini“: kabine se pokreću samo kada su potrebne, čime se potrošnja energije smanjuje za oko 50 odsto u poređenju sa klasičnim žičarama, gde većina kabina putuje prazna.
Laaks se, pored tehnoloških inovacija, okreće i saradnji. U maju je bio jedan od osnivača Globalne alijanse za održiva skijališta, koja okuplja vodeće centre iz Francuske, Austrije, Italije, Skandinavije i Novog Zelanda. Alijansa obuhvata više od 800 ski-liftova i oko 25 miliona skijaških dana godišnje.
Cilj Laaksa je jasan: pokazati da zimski turizam može opstati samo ako se prilagodi klimatskoj realnosti. U vremenu kada su sneg i zima sve neizvesniji, ovo švajcarsko skijalište pokušava da postavi standarde za budućnost čitavih Alpa.
