U očima velikih kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom (AI), poput OpenAI-ja, ogromne količine podataka na internetu predstavljaju izuzetno vredan resurs. One prikupljaju fotografije, video-snimke, knjige, blogove, albume, slike, fotografije i mnogo toga drugog kako bi trenirale svoje modele poput ChatGPT-a. Najčešće bez ikakve naknade ili saglasnosti autora.
Štaviše, OpenAI i Google tvrde da deo američkog autorskog prava, takozvana „doktrina fer korišćenja”, opravdava ovo preuzimanje podataka. Ironično, OpenAI je istovremeno optuživao druge AI gigante da „kradu” njegov intelektualni kapital.
Pripadnici starosedelačkih naroda širom sveta na ovu situaciju gledaju sa dobro poznatim osećajem. Kako pišu dve profesorke Džesika Ras-Smit i Mišel Lazarus za sajt The Conversation, dugo pre pojave veštačke inteligencije, narodi, zemlje i znanja starosedelaca bili su eksploatisani od strane kolonijalnih sila radi sopstvene koristi.
Ono što se danas dešava sa AI može se opisati kao oblik „digitalnog kolonijalizma”. Moćne (uglavnom zapadne) tehnološke kompanije koriste algoritme, podatke i digitalne tehnologije da bi zadobile moć nad drugima, prisvajajući podatke bez saglasnosti. „Ali otpor je moguć, a duga istorija borbe starosedelačkih naroda pokazuje kako“, pišu autorke.
Digitalni kolonijalizam prikriven „saglasnošću”
„Terra nullius” je latinski izraz koji označava „ničiju zemlju”. Kolonizatori su ga koristili da bi „zakonski” prisvojili teritorije.
Isti mentalitet se danas vidi u načinu na koji AI kompanije masovno sakupljaju podatke sa interneta. Podaci kao da pripadaju „nikome”, baš kao što su to radili kolonizatori.
Iako se podaci često uzimaju bez našeg znanja, digitalni kolonijalizam još suptilnije deluje kroz takozvanu „vezanu saglasnost”.
Svakog puta kada morate da kliknete „Prihvatam sve” kako biste koristili banku ili ažurirali telefon, pravite Hobsonov izbor. To je prividna odluku u kojoj zapravo nemate alternativu. Ako ne pristanete, mogli biste ostati bez ključnih usluga.
Ovo nije novo. Kao što je terra nullius bio strategija za otimanje zemlje, tako su Hobsonovi izbori način primoravanja na prihvatanje dominantnih normi.
Je li asimilacija jedina opcija? Ne, kažu autorke.
Generacije starosedelaca, misleći na Australiju, pružale su otpor kolonijalizmu, ponavljajući da je „uvek bilo i uvek će biti aboridžinska zemlja”. Takav otpor, zakonski, društveni i politički, može poslužiti kao model.
Borba sa „kolonizatorima“
Već se vodi niz tužbi zbog navodne povrede autorskih prava kroz AI scraping. Reddit je, na primer, tužio AI startap Perplexity u oktobru zbog korišćenja zaštićenog sadržaja, dok je Anthropic u septembru rešio grupnu tužbu autora za 1,5 milijardi dolara.
Rastući pokret podataka pod suverenitetom starosedelaca nudi alternativu: model u kojem zajednice poseduju i kontrolišu svoje podatke i odlučuju kada i kako se oni smeju koristiti. Takav sistem mogao bi uključivati „kontinuiranu saglasnost“, pri čemu se podaci čuvaju lokalno, a kompanije moraju da traže odobrenje pri svakom pristupu.
Ove promene bi obavezale AI kompanije da priznaju delima, a ne rečima. To jest, da podaci pripadaju ljudima, a ne tehnološkim imperijama.
AI kompanije danas mogu delovati svemoćno, kao nekada kolonijalne sile. Ali kao što su pokazali drugi starosedelački borci, postoji mnogo načina za otpor, zaključuju autorke.
