Nedavno su naučnici, koristeći ažurirano razumevanje matematičkih modela svemira, izneli teoriju da će se univerzum završiti kolapsom, a ne sporim nestajanjem u ništavilo.
Polje kosmologije obiluje stručnom terminologijom, ali suština je jednostavna – jedna od ključnih vrednosti, tzv. kosmološka konstanta, možda je promenila „stranu“ od pozitivne ka negativnoj.
Koristeći ovu novu matematiku, tim istraživača procenjuje da svemir ima životni vek od oko 33 milijarde godina, što znači da nam ostaje još oko 19 milijardi godina pre nego što nastupi „Veliko sažimanje“, piše Popular Mechanics, prenosi portal 021.
Šta je kosmologija?
Kosmologija je grana nauke koja proučava nastanak, razvoj i kraj svemira. Za razliku od mnogih drugih oblasti, kosmolozi rade s fenomenima koji su potpuno izvan trenutnog ljudskog iskustva – poput Velikog praska ili eventualnog kraja svemira.
Iako proučavamo zvezde, crne rupe i tamnu materiju, mnogi ključni delovi slagalice još nedostaju. Na primer, još ne znamo kako je malena količina materije eksplodirala i stvorila ceo svemir.
Kosmološka konstanta je pokušaj da se odgovori na neka od tih pitanja. Znamo da veliki deo mase i energije u svemiru ne vidimo, tzv. tamna materija i tamna energija, ali ne znamo tačno šta su one, ni odakle potiču.
Veliko sažimanje
Do sada se smatralo da je kosmološka konstanta pozitivna, što znači da svemir konstantno ubrzava svoje širenje, kao da „dobija na težini“. Međutim, nova posmatranja sprovedena u okviru projekata Dark Energy Survey (DES) i Dark Energy Spectroscopic Instrument (DESI) sugerišu da ova konstanta nije zaista konstantna, već se menja tokom vremena i slabi.
Ako je to tačno, onda bi to temeljno promenilo matematički model svemira koji je do sada važio. Umesto stalnog širenja, svemir bi mogao u nekom trenutku da prestane da se širi i počne da se skuplja, što vodi ka Velikom sažimanju.
Novi model: Postepeno urušavanje svemira
Tim naučnika iz SAD, Kine i Španije objavio je rad u časopisu „Journal of Cosmology and Astroparticle Physics“, gde predstavlja novi model koji uključuje negativnu kosmološku konstantu. Prema ovom modelu, svemir neće nastaviti da se širi večno, već će se postepeno urušiti u samog sebe.
Ovaj zaključak otvara i neka nova filozofska i naučna pitanja. Istraživači naglašavaju da je sada ključna stvar potvrditi DES/DESI rezultate i rigorozno testirati novi model (nazvan aDE model). Nauka funkcioniše kroz proveru i ponavljanje podataka – zato su sledeći koraci presudni.
Autori se osvrću i na teoriju tzv. Velikog odbijanja (Big Bounce), u kojoj se svemir urušava, pa ponovo „odskače“ i rađa novi univerzum.
„Iako je veoma malo verovatno, ne možemo potpuno isključiti da kvantni efekti mogu omogućiti svemiru da pređe u naredni ciklus. Ali, čak i tada, to neće biti isti svemir, već potpuno drugačiji.“
