Sledeća godina donosiće zagrevanje veće od 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, procenjuju meteorolozi, dok zagađenje iz fosilnih goriva nastavlja da zagreva Zemlju i podstiče ekstremne vremenske pojave.
Centralna prognoza britanskog Meteorološkog zavoda (Met Office) za 2026. godinu je nešto niža od 1,55°C dostignutih 2024, koja je bila najtoplija godina ikada zabeležena, ali se očekuje da će 2026. ipak biti među četiri najtoplije godine još od 1850, piše Guardian.
Omotač ugljenika koji guši Zemlju počeo je da ugrožava stabilne uslove u kojima je čovečanstvo napredovalo, pojačavajući vremenske ekstreme i povećavajući rizik od katastrofalnih prelomnih tačaka. Met Office očekuje da će 2026. biti između 1,34°C i 1,58°C toplija od proseka u periodu 1850–1900.
Cilj klimatskog Samita i dalje ostvariv
„Poslednje tri godine su vrlo verovatno sve premašile 1,4°C, a očekujemo da će 2026. biti četvrta uzastopna godina u kojoj se to dešava“, rekao je Adam Skejf, klimatski naučnik iz Met Officea koji je vodio prognozu. „Pre ovog naglog skoka, globalna temperatura nikada nije prelazila 1,3°C.“
Svetski lideri su se pre 10 godina, na istorijskom klimatskom samitu u Parizu, obavezali da će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5°C do kraja veka. Pošto se taj cilj meri kao prosek tokom 30 godina, i dalje je fizički moguće da se ostvari, uprkos tome što pojedini meseci ili godine već prelaze taj prag.
„Godina 2024. donela je prvo privremeno prekoračenje od 1,5°C, a naša prognoza za 2026. sugeriše da je to ponovo moguće“, rekao je Nik Danston, klimatski naučnik iz Met Officea. „Ovo pokazuje koliko se brzo približavamo cilju od 1,5°C iz Pariskog sporazuma.“
2025. godina bila jedna od najtoplijih
Prošle nedelje su naučnici EU saopštili da je „gotovo sigurno“ da će 2025. završiti kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji, potvrđujući projekcije Svetske meteorološke organizacije iz novembra.
Prosečne globalne temperature od januara do novembra bile su za 1,48°C više od predindustrijskog nivoa, prema podacima Kopernikusa, programa EU za posmatranje Zemlje.
Utvrđeno je da su ta odstupanja identična onima zabeleženim 2023. godine, koja je bila druga najtoplija godina ikada. Prošle godine je Met Office predvideo da će 2025. imati temperature između 1,29°C i 1,53°C iznad predindustrijskih vrednosti.
Prirodne varijacije, uključujući zagrevajuće uslove El Ninja, podigle su globalne temperature tokom 2023. i 2024. godine, ali su 2025. ustupile mesto slabije rashlađujućim uslovima La Ninje. Ove oscilacije se odvijaju u pozadini stalnog ispuštanja gasova koji zadržavaju toplotu iz elektrana, automobila i grejnih sistema, kao i uništavanja prirode koja bi inače mogla da uklanja ugljenik iz vazduha.
Nivoi ugljen-dioksida koji zagušuju atmosferu porasli su na neviđene visine prošle godine, navodi se u izveštaju UN objavljenom u oktobru. Pored neprekidnog sagorevanja fosilnih goriva i posledica razarajućih šumskih požara, naučnici strahuju da bi prirodni „ponori ugljenika“ na Zemlji mogli početi da otkazuju.
