Tim istraživača sa Pekinškog univerziteta razvio je novi analogni čip koji bi mogao da unese revoluciju u računarstvo. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Electronics, ovaj čip je do 1.000 puta brži od najmoćnijih grafičkih procesora kompanija Nvidia i AMD, dok troši i do 100 puta manje energije.
Za razliku od tradicionalnih digitalnih čipova koji koriste binarne nule i jedinice, novi uređaj koristi analogno računanje. To znači da podatke obrađuje kroz kontinuirane električne signale unutar sopstvenog kola. Ova tehnologija omogućava čipu da istovremeno obrađuje velike količine informacija, bez potrebe za stalnom razmenom podataka sa spoljnim memorijskim modulima, što drastično smanjuje potrošnju energije.
100 puta veća energetsku efikasnost
Čip je izrađen od mreže ćelija rezistivne memorije (RRAM), koje čuvaju i obrađuju podatke tako što menjaju otpor električnog protoka. Kada je testiran na složenim matematičkim zadacima, poput onih koji se koriste u MIMO komunikacionim sistemima (tehnologiji koja omogućava višestruki prenos podataka u 6G mrežama), postigao je isti nivo preciznosti kao i najnapredniji digitalni procesori.
„Naša analogna tehnologija pokazuje do 1.000 puta veću propusnost i 100 puta veću energetsku efikasnost u odnosu na savremene digitalne čipove,“ navodi se u studiji.
Iako analogno računanje postoji vekovima, najpoznatiji primer je Antikitera mehanizam, star više od 2.000 godina, ono je u modernoj eri uglavnom potisnuto digitalnim tehnologijama zbog problema sa preciznošću i stabilnošću signala. Novi kineski čip, međutim, uspešno kombinuje brzinu analognog i tačnost digitalnog pristupa.
Istraživači su to postigli tako što su čip podelili na dva kruga: prvi obavlja brze, približne proračune, dok drugi postupno ispravlja greške i povećava tačnost. Ova metoda omogućava neverovatnu brzinu bez kompromisa po pitanju preciznosti.
Prekretnica u dizajnu čipova
Još jedna važna prednost je što je čip proizveden korišćenjem standardnih komercijalnih tehnologija, što znači da bi masovna proizvodnja bila izvodljiva bez velikih troškova. Naučnici veruju da bi dalji razvoj mogao doneti još veće performanse i primenu u oblastima kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje i buduće 6G mreže.
S obzirom na to da današnji digitalni procesori, poput Nvidia H100 i AMD Vega 20, troše ogromne količine energije za obradu podataka u AI sistemima, ovaj kineski napredak mogao bi označiti prekretnicu u dizajnu čipova.
U narednoj fazi, tim planira da razvije veće i potpuno integrisane verzije ovog čipa, sposobne da rešavaju još složenije zadatke — možda i da postanu osnova za novu generaciju računarskih sistema.
Ako se njihova otkrića potvrde u praksi, Kina bi mogla preuzeti vođstvo u globalnoj trci za bržim, efikasnijim i pametnijim procesorima budućnosti.
