Ako pitate futuriste kako će izgledati svet za 100 godina, dobićete odgovore koji zvuče kao mešavina naučne fantastike, TED govora i poneke egzistencijalne krize. Od gradova koji lebde i ljudi koji „nenormalno“ dugo žive posle svojih penzija, do veštačke inteligencije koja možda zna bolje od nas šta želimo za doručak. Ukratko, budućnost deluje kao mesto gde ćemo imati sve. Osim jasnog uputstva kako da se snađemo u svemu tome.
Uprkos toj dozi neizvesnosti, globalni futuristi, istraživački centri i međunarodne organizacije pokušavaju da mapiraju svet 22. veka. I u mnogim stvarima se iznenađujuće slažu.
AI
Jedna od ključnih promena odnosi se na tehnologiju i veštačku inteligenciju. Prema analizama World Economic Forum, AI će u narednim decenijama transformisati gotovo sve industrije, dok će granica između čoveka i mašine postajati sve tanja. Futurista Rej Kurcevel godinama govori o konceptu „singularnosti“. To je trenutak kada će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku, što bi, prema njegovim procenama, moglo da se dogodi već sredinom ovog veka.
Sličan pogled deli i Juval Noa Harari, koji upozorava da će najveći izazov biti ne sama tehnologija, već način na koji će društvo upravljati njenim posledicama. U svojim analizama navodi da bi moglo doći do stvaranja „beskorisne klase“, ljudi čiji poslovi nestaju usled automatizacije.
Svet za 100 godina kroz ekonomiju i demografiju
Kada je reč o ekonomiji i radu, izveštaji McKinsey Global Institute i PwC predviđaju da će veliki deo današnjih zanimanja nestati, ali i da će nastati potpuno novi poslovi koje danas ne možemo ni da zamislimo. Istovremeno, rad će postajati fleksibilniji, globalniji i sve više vezan za digitalne platforme.
Demografske promene takođe će igrati ključnu ulogu. Prema projekcijama Ujedinjenih nacija, globalna populacija će nastaviti da raste, ali uz značajno starenje stanovništva. To znači da će društva morati da se prilagode dužem životnom veku, ali i novim modelima penzionog sistema, zdravstva i rada.
Revolucija nauke i zdravlja
U domenu nauke i zdravlja, futuristi očekuju revoluciju. Istraživanja i tekstovi MIT Technology Review ukazuju na razvoj personalizovane medicine, genetskog inženjeringa i produženja životnog veka. Ilon Mask je već rekao da je to praktično „tehničko pitanje“. Neki scenariji čak predviđaju mogućnost „digitalne besmrtnosti“, prenošenja svesti u digitalni oblik, iako je to za sada više teorija nego realnost.
Gradovi budućnosti mogli bi izgledati potpuno drugačije. Prema analizama Stanford Human-Centered AI Institute, urbanizacija će se ubrzati, a pametni gradovi koristiće podatke i automatizaciju za upravljanje saobraćajem, energijom i resursima. Održivi razvoj biće ključan, jer klimatske promene ostaju jedan od najvećih izazova. To potvrđuju i izveštaji međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija.
Budućnost određuju ljudske odluke
Ipak, ono oko čega se futuristi najviše slažu jeste da tehnologija sama po sebi neće odrediti budućnost, već ljudske odluke. Kako ističu analitičari Svetskog ekonomskog foruma, ključni izazov neće biti šta možemo da izgradimo, već kako ćemo to koristiti.
Zato svet za 100 godina možda neće biti ni utopija ni distopija, već nešto između. Mesto u kojem će napredak i rizici ići ruku pod ruku. A jedino što je zaista izvesno jeste da će budućnost, baš kao i danas, zavisiti manje od tehnologije, a više od ljudi koji je oblikuju.
