Poslednjih godina svedoci smo situacije da se građani žale na cene usluga majstora. Vodoinstalateri, električari, moleri i drugi predmet su brojnih tvitova i postova na društvenim mrežama koji govore da se za njihove usluge plaćalo po nekoliko stotina evra. Međutim, obzirom na broj onih koji te usluge pružaju, cene su čini se realne. Manjak ovih radnika problem je u celom svetu.
Ono što je kod nas postalo normalno, tek počinje da se vidi i u jednoj od najvećih ekonomija, Sjedinjenim Američkim Državama.
U oktobru prošle godine govoreći o tome da li će veštačka inteligencija (AI) ugasiti radna mesta, izvršni direktor Nvidije Džensen Huang, jedan od AI arhitekata, poručio je da će AI otvoriti hiljade novih poslova za zanatlije i tehničare.
„Ako ste električar, vodoinstalater, stolar, biće potrebno stotine hiljada takvih radnika da izgradimo sve ove fabrike (data centre)“, rekao je Huang.
Da li je samo ovo utešna priča kako bi se opravdao napredak AI, ali ona postaje sve veća stvarnost u SAD. U ovoj zemlji (ali i svuda u svetu) decenijama je standardna formula za finansijski uspeh bila – idi na fakultet, stekni diplomu i zaposli se kao advokat, konsultant ili investicioni bankar.
Vodoinstalateri će zarađivati više od advokata
Ali sve više stručnjaka smatra da se situacija obrnula. Jedan od njih je i Danijel Pristli, preduzetnik i autor, koji smatra da su fizički poslovi postali vredniji od „kancelarijskih“.
Osnivač i direktor kompanije Dent Global kaže da se ekonomija menja toliko brzo da vidi budućnost u kojoj će „vodoinstalateri redovno zarađivati više od advokata“, jer fizički poslovi dobijaju na značaju, dok profesionalne usluge trpe snažan udar veštačke inteligencije.
„Poslednjih 25 godina gradim kompanije od nule i prošao sam kroz globalnu finansijsku krizu“, rekao je u podkastu Diary of a CEO. „Ali nikada nisam video ono što se dešava sada.“
Dodaje da nikada nije video veći strah od nadolazećih promena.
Po njegovom mišljenju, nalazimo se usred „klatna“ koje se pomera — od visoke vrednosti „kancelarijskog rada za ekranom“ ka „fizičkom radu rukama“.
Novi američki san
Slična upozorenja izneo je i direktor Ford Motor Company, Džim Farli, koji tvrdi da potražnja za zanatskim poslovima već sada daleko nadmašuje broj ljudi koji žele da ih rade.
Poseban problem vidi u nedostatku radne snage za AI data centre i fabrike (ono sa početka teksta), što naziva krizom „osnovne ekonomije“ sektora fizičkog rada koji čini oko 12 biliona dolara američkog BDP-a, prema Aspen Institute. Farli je takođe upozorio da bi AI mogao da eliminiše polovinu kancelarijskih poslova, dok će potražnja za zanatima naglo rasti.
„Postoji više puteva do američkog sna, ali naš obrazovni sistem je fokusiran gotovo isključivo na četvorogodišnje fakultete“, rekao je Farli. „Zapošljavanje početnika u tehnološkim kompanijama palo je 50% od 2019. Da li je to zaista put kojim želimo da svi idu? Veštačka inteligencija će zameniti bukvalno polovinu kancelarijskih radnika u SAD.“
Generacija Z na zanatima
Ali poslednjih godina i obrazovanje prati ove promene. Upis u strukovne koledže u SAD porastao je za 16% u 2023, što je najviši nivo od kada se vodi evidencija. Posebno raste interesovanje za građevinske poslove, HVAC sisteme i popravku vozila.
Istovremeno, skoro 80% Amerikanaca primećuje veće interesovanje mladih za zanatske karijere, prema istraživanju Harris Poll za Intuit Credit Karma. Razlog je delimično i strah od AI-ja, ali i sve češći osećaj da fakultet više ne garantuje isplativost, piše Fortune.
