Kompanija Google upozorila je da bi već do 2029. godine kvantni računari mogli omogućiti hakerima da probiju većinu današnjih sistema enkripcije. Google zato poziva banke, vlade i tehnološke firme da se hitno pripreme za tu pretnju.
U objavi na zvaničnom blogu, Google navodi da kvantni računari predstavljaju „značajnu pretnju postojećim kriptografskim standardima“. Industrija bi zato trebalo da ubrza prelazak na nove, otpornije metode zaštite podataka. Kompanija, koja posluje u okviru Alphabet, upozorava da bi enkripcija koja danas štiti osetljive informacije „mogla relativno lako biti razbijena velikim kvantnim računarima u narednim godinama“.
Kvantni računari – prednosti i mane
Kvantni računari, koji koriste principe kvantne mehanike za izvođenje izuzetno složenih proračuna, i dalje su u ranoj fazi razvoja. Iako obećavaju revolucionarne pomake u nauci i industriji, njihova izgradnja suočava se sa velikim tehničkim izazovima. Trenutni sistemi zahtevaju ekstremne uslove rada. Poput hlađenja na temperature bliske apsolutnoj nuli ili preciznog podešavanja laserskih sistema, a njihovi kapaciteti još nisu dovoljni za najzahtevnije zadatke.
Ključni izazov ostaje stabilnost tzv. Kubita, osnovnih jedinica kvantnih računara. Za razvoj dovoljno moćnog sistema, sa stotinama hiljada ili milionima stabilnih kubita, biće potrebno prevazići ozbiljne fizičke i tehnološke prepreke.
Uprkos tim ograničenjima, Google ističe da je već prilagodio svoje bezbednosne strategije, dajući prioritet razvoju i primeni tzv. post-kvantne kriptografije. Posebno u sistemima autentifikacije i digitalnih potpisa. Kompanija preporučuje i drugim tehnološkim timovima da preduzmu slične korake.
Pretnja je dovoljno realna
Ipak, stručnjaci upozoravaju da Google-ov rok ne znači nužno da će kvantni računar sposoban da razbije enkripciju zaista postojati do 2029. godine. Leoni Muek, bivša direktorka za proizvode u startapu Riverlane, navodi da većina procena takav razvoj očekuje tek između 2030-ih i 2050-ih godina.
Međutim, ona ističe da je pretnja dovoljno realna da su bezbednosne i obaveštajne strukture već godinama pripremaju za scenario u kojem će današnji šifrovani podaci postati ranjivi. „O ovoj opasnosti se razmišlja već više od decenije“, naglašava Mueck.
Zaštita mora početi odmah
Slična upozorenja dolaze i iz National Cyber Security Centre, podseća Guardian. Centar je prošle godine pozvao organizacije da do 2035. godine zaštite svoje sisteme od kvantnih napada.
Poseban rizik predstavlja strategija poznata kao „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“. U njoj napadači već danas prikupljaju šifrovane podatke, računajući da će ih u budućnosti, uz pomoć kvantnih računara, moći dešifrovati.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju da zaštita osetljivih informacija mora početi odmah. Kako objašnjava Muek, iako dokumenti stari jednog veka danas nemaju veliku vrednost, podaci stari deset godina i dalje mogu biti izuzetno značajni i ne smeju dospeti u pogrešne ruke u eri kvantnog računarstva.
U tom kontekstu, upozorenje Google-a deluje kao poziv na ubrzanu tranziciju ka novoj generaciji bezbednosnih standarda, pre nego što tehnološki napredak učini postojeće metode zaštite zastarelim.
