Generalni direktor kompanije Palantir, Aleks Karp, živopisan je lik u svetu veštačke inteligencije. Njegove izjave (ali i ponašanje) privlači pažnju javnosti, a ponekad deluje kao čovek koji nije sa ovog sveta. Da li je to pozitivno ili ne, saznaćemo u budućnosti. Nedavno je svojom izjavom uzburkao svet, već dovoljno uplašen za poslove u eri AI.
„U suštini postoje dva načina da znate da imate budućnost“, rekao je Karp. „Prvo, imate neko stručno ili zanatsko obrazovanje. Drugo, neurodivergentni ste.“
Zanatlije i neurodivergenti
Prva kategorija odražava sve prisutniji konsenzus. Kvalifikovani radnici u zanatima, poput električara ili vodoinstalatera, teško se mogu automatizovati i sve su traženiji. Naročito u trenutku kada tehnološke kompanije grade velike data centre, a tržište rada već beleži manjak radne snage.
Druga kategorija, međutim, ima ličniju dimenziju. Karp je više puta govorio o svom iskustvu sa disleksijom, poremećajem koji utiče na čitanje, pisanje i obradu informacija. Šire posmatrano, neurodivergenti su osobe koje imaju stanja poput ADHD-a, Turetovog sindroma ili autizma.
Prema njegovom mišljenju, upravo takav način razmišljanja može biti prednost u svetu koji oblikuje AI. Ne zbog same dijagnoze, već zbog perspektive koju donosi. Uspeh će, kako tvrdi, imati oni koji razmišljaju drugačije, preuzimaju rizik i pristupaju problemima kreativno, poput umetnika koji stvari sagledavaju iz novog ugla.
Ovaj stav podržavaju i određeni trendovi na tržištu rada. Istraživanja pokazuju da bi do 2027. godine petina prodajnih timova u velikih kompanija aktivno tražila neurodivergentne talente, kako bi unapredila poslovne rezultate.
U skladu s tim, Palantir već razvija programe za privlačenje takvih kandidata, uključujući poseban „Neurodivergent Fellowship“, namenjen ljudima koji razmišljaju drugačije od tradicionalnih profila.
Nisu svi saglasni
Karpov stav odražava i širu skepsu prema klasičnim karijernim putevima. Iako i sam ima impresivno obrazovanje, diplomu prava sa Stanforda i doktorat iz filozofije sa Goethe University Frankfurt, upozorava da visoko obrazovanje više nije garancija uspeha.
Ipak, nisu svi saglasni sa ovim pogledom. Dok početne pozicije za mlade sve više nestaju, deo stručnjaka smatra da visoko obrazovanje, posebno u oblasti humanistike, može dobiti na značaju upravo u eri AI.
Glavna naučnica kompanije Microsoft, Džejmi Tivan, ističe da će ključne veštine budućnosti biti fleksibilnost, kritičko razmišljanje i sposobnost prilagođavanja. Osobine koje se često razvijaju kroz šire obrazovanje. Slično mišljenje deli i Danijela Amodei iz kompanije Anthropic, koja naglašava da će „ono što nas čini ljudima“, komunikacija, empatija i radoznalost, postati još važnije u svetu koji sve više oblikuje veštačka inteligencija.
Mediji o Karpovoj izjavi
Izjava Aleksa Karpa da će u eri veštačke inteligencije „budućnost imati oni sa zanatskim veštinama ili neurodivergentni pojedinci“ izazvala je značajnu pažnju i podeljene reakcije u medijima.
Veći deo poslovnih i tehnoloških medija ocenjuje Karpovu tvrdnju kao svesno radikalizovanu kako bi skrenula pažnju na realne promene. Analitičari ističu da je tačno da zanatske profesije dobijaju na vrednosti, ali upozoravaju da tržište rada neće biti svedeno na samo dve kategorije.
Mediji poput Fortune-a i Business Insider-a naglašavaju da Karp „hvata duh trenutka“, ali zanemaruje širok spektar zanimanja koja će se transformisati, a ne nestati. Njegova izjava se često opisuje kao „soundbite-friendly“, efektna za naslov, ali suviše gruba za kompleksnu realnost.
Fokus na neurodivergenciju: inkluzija ili elitizam?
Posebnu pažnju izazvao je deo o osobama koje su neurodivergenti. Neki mediji taj stav vide kao pozitivan pomak ka inkluziji, ističući da kompanije sve više prepoznaju vrednost različitih kognitivnih stilova.
S druge strane, kritičari upozoravaju da takvo uopštavanje može biti problematično. Mediji poput The Guardian ukazuju da se neurodivergencija ne može svesti na poslovnu prednost i da Karpov narativ rizikuje romantizaciju realnih izazova sa kojima se ti ljudi suočavaju.
Karpova kritika visokog obrazovanja takođe je naišla na otpor. Dok deo komentatora priznaje da diploma više nije garancija uspeha, mnogi mediji odbacuju ideju da su humanističke nauke pred nestajanjem.
Analize u The Wall Street Journal i Financial Times ističu da upravo veštine koje dolaze iz tih oblasti, poput kritičkog razmišljanja, komunikacije i etičkog rasuđivanja, postaju ključne u AI ekonomiji.
„Tehnološki realizam“ ili interes kompanije?
Pojedini komentatori ukazuju i na poslovni kontekst Karpovih izjava. Kao lider kompanije Palantir, koja razvija AI rešenja, on ima interes da naglasi potrebu za novim tipovima talenata i alternativnim putevima zapošljavanja.
Zbog toga deo medija njegove stavove tumači kao spoj ličnog uverenja i korporativne strategije. Ili kao pokušaj da se redefiniše šta znači „kvalifikovan radnik“ u korist modela koji kompanija već primenjuje. Pa bili neurodivergenti ili ne.
