Granica između proročanstva i futurizma često je nejasna, naročito kada se osvrnemo na autore koji su pisali o svetu kakav će tek doći. Njihove vizije su nekada delovale kao naučna fantastika, a danas sve češće kao precizni opisi svakodnevice. Da li su bili vidoviti, ili su samo znali da prepoznaju pravac u kojem se civilizacija kreće?
Pitanje je da li su pisci naučne fantastike bili proroci ili futuristi? Futurista je osoba koja proučava, predviđa ili kreativno zamišlja buduće društvene, tehnološke, ekonomske i kulturne tokove. Futuristi koriste analizu sadašnjih trendova, naučnih dostignuća i istorijskih obrazaca kako bi oblikovali moguće scenarije budućnosti ili ukazali na promene koje bi mogle da utiču na svet u narednim decenijama.
Futurista ili ne, Žil Vern je „predvideo“ podmornice, putovanje na Mesec, električne brodove i istraživačke ekspedicije decenijama pre nego što su postale stvarnost. Džordž Orvel je kroz romane „1984“ i „Životinjska farma“ najavio distopije kojima i danas svedočimo. Artur Klark je video satelite u geostacionarnoj orbiti, tehnološke napretke Rej Bredberi u „Farenhajtu 451“.
Jedan od najuticajnijih pisaca naučne fantastike bio je Filip K. Dik. U svojim delima nagovestio je virtuelnu stvarnost, automatizaciju, veštačku inteligenciju i prepoznavanje lica. Ove tehnologije danas oblikuju svakodnevni život.
Mogući odgovor na pitanje sa početka da li su pisci bili proroci ili futuristi, dobili smo od dr Mladena Jakovljevića u podkastu „Vredno priče“.
Dobri pisci nisu proroci
Dr Jakovljević je redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i jedan od najvećih poznavalaca lika i dela Filipa K. Dika. Autor je monografije „Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika“, kao i prevodilac triologije „Valis“ istog autora.
Na temu pisaca i futurizma dr Jakovljević kaže:
„Dobri pisci naučne fantastike, nisu proroci. Njihova potreba nije bila da proreknu šta će se desiti sutra. Oni su pisali o budućnosti tako što su pisali o našoj stvarnosti.“
„To što je on (Filip K. Dik) bio ispred svog vremena, pa bila je i Emili Bronte 50 godina ispred svog vremena, bio je i Oskar Vajld“, kaže Jakovljević i dodaje da to pokazuje vrednost njihove sposobnosti da dijagnostifikuju ljudsku prirodu.
„Oni dijagnostifikuju i to uopšte kako se mi ponašamo u kakvom svetu živimo i kako ovaj svet oblikujemo, jer ga oblikujemo.“
Pogledajte celu priču o Filipu K. Diku.
