Pre samo godinu i po dana činilo se mogućim da će se veštačka inteligencija (AI) razvijati drugačije od društvenih mreža. AI još nije bio koncentrisan u rukama nekolicine tehnoloških giganata, niti je bio zasnovan na eksploataciji pažnje korisnika kroz nadzor i oglašavanje.
Danas je ta nada uglavnom nestala. AI industrija sve više preuzima obrasce koji su obeležili uspon društvenih mreža, monetizaciju pažnje korisnika, piše The Conversation. Kada je OpenAI krajem 2024. pokrenuo ChatGPT Search, a zatim u oktobru 2025. i sopstveni pregledač ChatGPT Atlas, započela je trka za prikupljanje podataka o ponašanju korisnika na internetu, s ciljem razvoja oglašavanja zasnovanog na AI-ju. To predstavlja zaokret u odnosu na ranije stavove izvršnog direktora OpenAI-ja, Sema Altmana, koji je nekada kombinaciju veštačke inteligencije i reklama opisivao kao „uznemirujuću“. Iako sada tvrdi da se oglasi mogu uvesti bez narušavanja poverenja, sumnje korisnika, koji veruju da već vide plaćene preporuke u odgovorima ChatGPT-ja, govore suprotno.
AI kompanije će profitirati manipulacijom ponašanja korisnika
OpenAI nije usamljen. Tokom 2024. kompanija Perplexity počela je da testira oglase, Microsoft je uveo reklame u Copilot, dok Google-ov AI režim pretrage i Amazonov chatbot Rufus takođe sve češće prikazuju sponzorisani sadržaj. OpenAI je u januaru 2026. najavio da će uskoro testirati oglase i u besplatnoj verziji ChatGPT-ja.
Stručnjaci za bezbednost i podatke upozoravaju da su ovi potezi nagoveštaj budućnosti u kojoj će AI kompanije profitirati manipulacijom ponašanja korisnika, u korist oglašivača i investitora. Vreme za usmeravanje razvoja AI-ja ka javnom interesu, a ne privatnoj eksploataciji, brzo ističe.
Google kao primer
Problem, ističu autori, nije sama tehnologija. Brza pretraga informacija i inteligentni digitalni asistenti imaju ogroman potencijal. Suštinski problem leži u poslovnim modelima kompanija koje ih kontrolišu. Google je najbolji primer: iako se predstavlja kao pretraživač, mejl servis ili AI kompanija, 80 do 90 odsto njegovih prihoda dolazi od oglašavanja. Ostali proizvodi prvenstveno služe prikupljanju podataka i usmeravanju pažnje ka reklamama. Rezultat je pretraga preplavljena slabim sadržajem, spamom i oglasima koji se često ne razlikuju od „organskih“ rezultata.
AI-pretraga može biti još problematičnija. Za razliku od klasične pretrage, AI komunicira kroz dijalog, prilagođava se korisniku i time postaje daleko ubedljiviji. Postavlja se pitanje: da li AI preporučuje proizvod ili stav zato što je najbolji za korisnika ili zato što je neko platio za tu preporuku, pita se The Conversation.
Oblikovanje načina na koji ljudi pišu, govore i razmišljaju
Istraživanja već pokazuju da su AI modeli podjednako, a ponekad i jednako efikasni kao ljudi u ubeđivanju i menjanju stavova. To otvara prostor ne samo za uticaj na kupovne navike ili politička opredeljenja, već i za oblikovanje načina na koji ljudi pišu, govore i razmišljaju, prilagođavajući se „ukusu“ algoritama.
Ipak, postoji drugačiji put. Vlade mogu pojačati regulaciju zaštite podataka, ulagati u javne AI modele pod demokratskim nadzorom i ograničiti zloupotrebu oglašavanja. Kompanije koje žele da opstanu na tržištu moraće da grade poverenje. kroz transparentnost, zaštitu privatnosti i pouzdanost.
Jedno je sigurno, a to je da korisnici ne žele da budu potajno iskorišćavani od strane veštačke inteligencije. Budući poslovni modeli AI-ja moraće to da imaju u vidu, zaključuje portal.
