Nafta možda ne miriše lepo, ali kada je nema, svet počinje da „smrdi“ na problem. Dok se tankeri zaglavljeni pred vratima Ormuškog moreuza pretvaraju u simbol globalne blokade, ekonomija pokazuje koliko je zapravo krhka kada joj uskratite njen omiljeni stimulans. Jer, ispostavlja se da moderni svet može bez mnogo toga, ali bez nafte, baš i ne.
Uprkos izveštajima o pregovorima između SAD i iranskog režima, Ormuški moreuz i dalje je praktično zatvoren za većinu naftnih tankera, pri čemu se samo malom broju brodova dozvoljava prolaz. Posledica je gubitak od oko 11 miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno na globalnom tržištu, nešto više od 10% ukupne svetske ponude.
Kako za The Conversation piše dr Adi Imširović sa Univerziteta Oksford, na prvi pogled, poremećaj od 10% možda ne deluje katastrofalno. Međutim, na tržištu nafte čak i takav disbalans između ponude i tražnje može imati ogromne ekonomske posledice.
Umesto pada tražnje, svet se suočava sa snažnim šokom na strani ponude
Za razumevanje razmera krize, korisno je poređenje sa vrhuncem pandemije COVID-19 2020. godine, podseća dr Imširović. Tada je globalna potražnja za naftom pala za oko 8 miliona barela dnevno, što je bio najveći pad u istoriji. Današnja situacija je suprotna: umesto pada tražnje, svet se suočava sa snažnim šokom na strani ponude, piše dr Imširović.
Ipak, kako piše, posledice po svakodnevni život mogu biti slične. „Smanjena putovanja, viši troškovi transporta, sporiji ekonomski rast i pritisak na kućne budžete. Razlog je to što su i ponuda i tražnja nafte kratkoročno vrlo nefleksibilne: ljudi i dalje moraju da putuju na posao, roba mora da se transportuje, a avioni da lete. Kada ponuda naglo padne, cene moraju značajno da porastu kako bi se tražnja smanjila.“
Za sada, oslobađanje strateških rezervi ublažava prvi udar, posebno u razvijenim ekonomijama. Članice Međunarodne energetske agencije obavezne su da imaju rezerve dovoljne za najmanje 90 dana potrošnje. Zemlje poput SAD, Kine i Japana tako mogu privremeno da nadoknade manjak.
Energetska kriza i rezerve
Međutim, te rezerve nisu dugoročno rešenje, kaže dr Imširović. Ako sukob potraje mesecima, zalihe će se iscrpeti. Situacija je još ozbiljnija za zemlje u razvoju u Aziji, Africi i Južnoj Americi, koje imaju ograničene rezerve i znatno su ranjivije na poremećaje i rast cena.
Prvi nedostaci verovatno će se pojaviti ne kod benzina, već kod dizela i avionskog goriva. Proizvođači iz Persijskog zaliva veliki su izvoznici ovih derivata, a dizel je posebno ključan jer pokreće kamione, brodove, građevinsku i poljoprivrednu mehanizaciju. Njegov nedostatak pogađa lance snabdevanja hranom, građevinarstvo, rudarstvo i globalnu trgovinu.
Kako bi se kriza produbljivala, nestašice bi se proširile i na benzin, a potom i na sve naftne proizvode. Važno je imati u vidu da nafta nije samo gorivo, ona je ključna sirovina za petrohemijsku industriju, uključujući proizvodnju plastike, đubriva i hemikalija. Zbog toga poremećaji utiču na gotovo sve sektore ekonomije, od hrane i ambalaže do elektronike i tekstila, piše profesor na Oksfordu.
Ako Ormuški moreuz bude duže zatvoren…
Dodatni rizik predstavlja protekcionizam. Vlade često pokušavaju da zaštite domaće tržište zamrzavanjem cena i zabranom izvoza, ali takve mere obično pogoršavaju globalnu krizu. Već postoje signali ograničavanja izvoza, na primer u Kini.
Najveći rizik bio bi kada bi SAD ograničile izvoz nafte kako bi zaštitile domaće potrošače. Kao najveći svetski proizvođač, ali i jedan od najvećih potrošača, takva odluka bi imala ozbiljne posledice, posebno za Evropu. Slična zabrana postojala je nakon embarga arapke nafte i ukinuta je tek 2015. godine, podseća dr Imširović.
Ukoliko bi Ormuški moreuz ostao zatvoren duži period, gubici u snabdevanju mogli bi dostići i 20 miliona barela dnevno. U tom scenariju, posledice bi bile ozbiljne: skuplji i ređi transport, drastično smanjen avio-saobraćaj, rast inflacije i usporavanje ekonomije. U ekstremnom slučaju, svakodnevni život mogao bi da liči na period pandemije, ali ovog puta zbog nedostatka energije, a ne pada potražnje.
Za sada, tržišta se oslanjaju na strateške rezerve i nadu u smirivanje geopolitičkih tenzija. U suprotnom, globalna ekonomija mogla bi da se suoči sa energetskim šokom bez presedana, sa dalekosežnim i nepredvidivim posledicama, zaključuje u tekstu dr Adi Imširović.
