U detaljnoj istraživačkoj belešci, Bank Of America (BofA) Global Research procenjuje da će globalna populacija humanoidnih robota do 2060. godine dostići 3 milijarde jedinica. To je više od današnjih približno 1,5 milijardi automobila na svetu po glavi stanovnika.
Do tada banka procenjuje da će 62% svih humanoidnih robota, odnosno oko 2 milijarde, biti raspoređeno u domovima ljudi. To je izuzetno velika brojka za kategoriju proizvoda koja danas praktično nema tržišno prisustvo, ali BofA ukazuje na jednu neizbežnu ekonomsku činjenicu 21. veka kao ključni motiv: neće biti dovoljno radne snage, piše Fortune.
Problem radne snage koji roboti treba da reše
Robotska revolucija neće biti pokrenuta novinom, već potrebom. Analitičarke BofA, Linel Haski i Vanesa Kuk, identifikovale su starenje radne snage, stalne nedostatke radnika, rast plata i visoku fluktuaciju zaposlenih kao strukturne faktore koji humanoidni rad čine ekonomski privlačnim. Čak i pre nego što roboti u potpunosti dostignu ljudske sposobnosti.
Drugim rečima, nije vam potreban savršen robot, potreban vam je onaj koji dolazi na posao, ne daje otkaz i košta manje od radnika koje ne možete da pronađete.
Ovaj pritisak je globalan. U zemljama poput Japana, Nemačke i Južne Koreje smanjenje radno sposobnog stanovništva već godinama opterećuje industriju i usluge. U SAD plate u logistici, skladištenju i brizi o starijima rastu brže od opšte inflacije. Na konferenciji Humanoids Summit 2025 u decembru 2025. više od 2.000 direktora, inženjera i investitora došlo je do prilično direktnog zaključka: „Pitanje nije da li će se to desiti, već koliko će vremena trebati.“ BofA sada pokušava da taj vremenski okvir i kvantifikuje.
Od fabrika do dnevnih soba
Pre nego što stignu u domove, humanoidni roboti će godinama raditi na utovarnim rampama i proizvodnim linijama. Podaci kompanije Counterpoint Research koje citira BofA pokazuju da će do 2027. godine čak 72% svih humanoidnih robota biti u tri sektora: skladištenje i logistika (33%), automobilska industrija (24%), proizvodnja (15%).
Maloprodaja i uslužne delatnosti činiće samo 12%. Kućni humanoidni robot je priča za 2040-te, dok je robot koji istovara kamion priča za 2027.
BofA procenjuje da je finansiranje humanoidne robotike poraslo sa 0,7 milijardi dolara 2018. na 4,3 milijarde dolara 2025., što je šestostruko povećanje za sedam godina.
Do januara 2026. identifikovano je: više od 50 kompanija koje razvijaju humanoidne robote i 150 komercijalnih proizvoda koji su već predstavljeni.
Pad troškova
BofA procenjuje da će godišnje isporuke porasti sa 90.000 robota u 2026. na 1,2 miliona do 2030., što znači 86% prosečne godišnje stope rasta, čak brže nego u ranim godinama tržišta električnih vozila.
Ključni motor tog rasta je pad troškova proizvodnje. Humanoidni robot proizveden u China koštao je oko 35.000 dolara 2025. BofA procenjuje pad na ispod 17.000 dolara do 2030.
Roboti koji se trenutno razvijaju na Zapadu koštaju 90.000–100.000 dolara po komadu, što znači da tek predstoji veliki pad cena.
Skeptici postoje, ali matematika je jača
Naravno, robotska revolucija ima i kritičare, navodi Fortune. Robotolog sa MIT i suosnivač kompanije iRobot, Rodni Bruks, izjavio je da je Maskova vizija kućnih robota „čista fantazija“ i da će uspešni roboti verovatno imati točkove i neće ličiti na ljude.
Profesor sa Wharton School, Piter Kapeli, upozorio je da je panika oko gubitka radnih mesta zbog robota preuranjena. Istraživači iz Silicijumske doline takođe su oprezniji u procenama rokova nego njihovi kolege u Kini, gde državna politika i ogromna proizvodna baza ubrzavaju razvoj.
Te kritike, međutim, ne poništavaju projekciju za narednih 35 godina. One samo naglašavaju ono što i sama BofA priznaje: put od današnjeg robota od 35.000 dolara do sveta sa 3 milijarde humanoidnih robota vodi kroz brojne tehnološke, regulatorne i ekonomske prepreke koje je teško precizno modelovati.
Demografski pritisak je stvaran, kapital je već uložen, a troškovi brzo padaju, kaže BofA, koja je izgleda neizbežnom, dala samo konrektan datum.
