Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) razmatra zahtev za lansiranje i postavljanje ogromnog satelita sa ogledalom u svemiru, koji bi reflektovao sunčevu svetlost na delove Zemlje koji su u mraku.
U teoriji, takav sistem mogao bi da se koristi za napajanje solarnih farmi, osvetljavanje gradova „koji nikada ne spavaju“ ili obezbeđivanje svetla tokom vanrednih situacija, tvrdi startap Reflect Orbital koji stoji iza ideje. Prototip satelita, opremljen ogledalom od oko 18 metara, bio bi tek početak. Kompanija planira da u orbitu oko Zemlje postavi čak 50.000 satelita sa ogledalima. To je više od pet puta veći broj od najveće postojeće satelitske konstelacije na svetu kojom upravlja SpaceX.
„Pokušavamo da napravimo nešto što bi moglo da zameni fosilna goriva i praktično napaja sve“, rekao je izvršni direktor Ben Novak za The New York Times.
Ako bi projekat uspeo, mogao bi biti izuzetno profitabilan. Novak procenjuje da bi kompanija mogla da naplaćuje oko 5.000 dolara po satu za svetlost jednog ogledala, a potencijalno i da deli prihode od električne energije koju proizvode solarne farme. Do kraja 2028. godine cilj je lansiranje 1.000 satelita.
Pokušali Rusi
Ideja je podjednako neobična koliko i kontroverzna. Ipak, podseća list, nešto slično je već pokušano. Još 1993. godine ruski satelit Znamya postavio je reflektujuću površinu od oko 20 metara koja je odbijala svetlosni snop dvostruko jači od Mesečeve svetlosti, osvetljavajući krug na Zemlji širok oko pet kilometara poput orbitalnog reflektora. Projekat se ipak nije pokazao praktičnim. Posmatrači na Zemlji videli su tek kratki bljesak, a troškovi su bili ogromni.
Ipak, nova ideja mogla bi imati značajne posledice po životnu sredinu i ljudske aktivnosti, a njen potencijal otkriva i ograničenja nadležnosti američkih regulatora.
Ogromne posledice za biljni svet i životinje
Stručnjaci strahuju da bi svetlost iz svemirskih ogledala mogla poremetiti cirkadijalne ritmove u prirodi, što bi predstavljalo problem za biljke i životinje. Životinje bi mogle da se razmnožavaju u pogrešno vreme, a insekti koji hiberniraju i ptice selice mogli bi biti zbunjeni, rekla je Marta Hoc Vitaterna, profesorka neurobiologije na Northwestern University, za New York Times. Takođe, biljke bi mogle da cvetaju u periodima kada oprašivači nisu aktivni.
„Posledice po divlji svet, zapravo po sav život, bile bi ogromne“, dodala je Vitaterna, koja je i kopredsednica Centra za san i cirkadijalnu biologiju.
Astronomi, s druge strane, strahuju da bi ovakav projekat mogao ozbiljno ugroziti njihovu profesiju, jer bi reflektovana svetlost ometala posmatranje dubokog svemira. To je problem koji već izazivaju sve brojnije satelitske konstelacije poslednjih godina.
Da li bi sve ovo uopšte funkcionisalo?
Za FCC, međutim, ova pitanja uglavnom nisu presudna. Kao regulator komunikacija, njihov primarni zadatak je da osiguraju da satelitske komunikacije ne ometaju druge signale i da se satelit bezbedno ukloni iz orbite na kraju svog životnog veka.
Ali ostaje pitanje, da li bi sistem uopšte funkcionisao?
Astronom Majkl Braun sa Univerziteta Monash u Australiji izračunao je da bi čak i desetine hiljada satelita imale vrlo ograničen efekat. Prema njegovim proračunima, bilo bi potrebno više od 3.000 satelita da bi se proizvelo samo 20% intenziteta podnevnog Sunca na jednom mestu. Sa čak 87.000 satelita bilo bi moguće obezbediti petinu podnevne Sunčeve svetlosti na 27 lokacija.
„Mislim da se ova ideja stalno vraća jer ima određenu jednostavnost i eleganciju“, rekao je Braun za New York Times. „Ali kada počnete da računate, a ti proračuni su zapravo prilično jednostavni, shvatite da postoje ozbiljni problemi.“
