Srbija planira da do 2042. godine priključi prvih 250 megavata nuklearnih kapaciteta na elektroenergetsku mrežu, a do 2050. ukupno 1.200 megavata, pokazuje izveštaj Svetske nuklearne asocijacije (WNA) predstavljen na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Za Srbiju bi to, prema proceni Svetske nuklearne asocijacije, značilo izgradnju jednog malog modularnog reaktora do 2042. godine.
Izveštaj pokazuje da bi globalni nuklearni kapacitet mogao da dostigne 1.446 gigavata do 2050. godine, što je znatno iznad cilja od 1.200 gigavata definisanog na 28. klimatskom sastanku Ujedinjenih nacija (COP28).
Ostvarenje tog cilja zahteva stopu izgradnje koja je približno dvostruko veća od istorijskog maksimuma iz osamdesetih godina prošlog veka.
Vlada Srbije je 2024. godine ukinula tridesetpetogodišnji moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, uveden nakon katastrofe u Černobilju 1986. godine.
Nuklearke kao nasušna potreba
U novembru prošle godine direktor Instituta „Vinča“ Slavko Dimović rekao je da nuklearne elektrane nisu samo realnost, „već nasušna potreba“.
On je tako naveo primer Francuske, gde se nuklearke grade pored auto-puteva, i istakao da su incidenti mnogo češći u klasičnim industrijskim postrojenjima nego u nuklearkama.
One donose energetsku stabilnost i država ne zavisi od jednog snabdevača, poručio je Dimović ističićući da je Institut „Vinča“ potpisao važan međunarodni sporazum sa francuskom kompanijom EDF, jednim od lidera u razvoju nuklearne energije.
Sporazum je prema njegovim rečima, naučno-tehnološki zamajac i strateški dokument koji nas, preko nuklearnih elektrana, vezuje za jednog od najvećih proizvođača električne energije.
